Nova iskra

— 106 —

Ипак одлучише да отпутују сутра увече. Дуд )е зао друг. Али и сутрадаи Талијанац беше тако исто мио, разговоран и занимљив. Исприча им како је случај хтео да им он опет буде сусед: он седи доле, у соби бр. 3. Потанко им казиваше о трусовима, о телеграФу без жица, и распитиваше каква је Москва. О двобоју ни речи. После ручка разгледаху у троје неку пећину и враТише се уморни. Али Ана се осећаше врло бадра. У осам сати увече сандуци већ беху спаковани и Пећа оде у канцеларију да плати рачун. У рачунању прођоше десет минута. Кад се Пећа врати у собу, на своје велико чудо не нађе Ану. Он почека неколико минута и узнемири се. Узбунљиве мисли навираху му у главу. Он сиђе у доши ходник, коракну неколпко пута и зачу, како се брзо, са шкрнпом отворшпе врата и из

собе бр. 3. изађе његова Ана. Опа му иђаше у сусрет са уснама, искривљенпм од осмејка, страха и узрујаности. Узвивши обрвама, она шану мужу сва срећна: — Спасла сам ти живот! — Хвала! — рече јој Пећа намрштено. Она му подвуче |>уку под лакат, н он га инстинктивно савп. Тако се дигоше у први спрат, где угледаше неред, упаковане ручне коФере п завежљаје. — Кроз по сата иде воз — рече Пећа. : — А што сад даидемо? оп тн иеће ништа учинити! — одговори Ана. — Облачи се — рече јој муЈк п, намичућп капу иа очп. додаде: — Не трпим Талијанце. Само знају да се испрсе. Коњокрадице!.. С руског превео Р. Кошути^.

БЕЗ СВАМУЋД

Ја не знам за чим носталгично жудим, о, ноћи моје, бесане и тешке, кад надам у сан и када се будим, о, ноћи моје, бесане и тешке! Зашто трепери душа, боно — страсно, о, ноћи моје, бесконачно дуге? за чим ли чезнем, мртво и нејасно, зашто не спавам, но бдијем, пун туге?

Из мрака бије страва. Хладна. Грозна. Жалост, сирова и мистериозна, распиње душу; можђани ми прште... Страшни Боже, пошаљи ми сан! ...Из мрака бије страва, хладна, грозна; крв ми се леди и можђани прште... Вријеме стоји. Ноћ.

Неће ни сванути дан.

Рим.

Д. Митриноаи-ћ.