Nova iskra

— 125 —

ПРОФЕСОР ПАРЧ 0 СРПСКОМ НАРОДУ (из једног приватног писма) ...Била сам и на часу проФесора ЈосиФа Парча, геограФа. Застала сам га, где говори о економско-политичким приликама енглеских пристаништа. Немачки ђаци слушају га с нарочитом пажњом и интересом, јер немачки геограФ прати сваки корак великих суседних држава, меша економију с политиком и геограФијом обавештава универзитетску омладину о најсавременијим питањима. И добро, и мудро, и практично. Једнога часа Парч је третирао земље у којима станују Словени. О Хрватима је говорио мало, али веома симпатично, о Бугарима такође. Изгледа ми да је у изучавању Балканског Полуострва највећи интерес поклонио нама Србима. Парчова реч са германске катедре, што се тиче српског народа, пријатељска је и значајна. Пошто знамо, да се о српском народу у Европи мало чује, онда је Парчова реч драгоцена и пуна подстицаја не само за национални рад, већ и пуна наде можда и на успех. 0 г. Цвијићу говори веома симпатично. »Нама Немцима — вели Парч — научник Цвијић је познат и омиљен, и за данас извори, које нам он пружа, сматрају се као најпоузданији, најобјективнији. И ако су интереси на Балканском Полуострву изукрштани, и ако је г. ТДвијић заинтересован као Србин — он веома вешто мири научне интересе и националне тежње". Говорио је даље, како је српски народ здрав, крепак, снажан, издржљив за живот и борбу личну и националну. Истакао је естетску страну народних рукотворина, као и лепоту и моралну једрину наших народних умотворина, а нарочито песништво. Затим је говорио о пределима у којима живи српски народ. Говорио је о Краљевини Србији. Поменувши српско - бугарски рат, тумачно је наш пораз са пуно пажљивости и симпатија. Изнео је ондашње политичке прилике а за сва тврђења своја служио се статистичким подацима. Поменувши велики број рањеника, рекао је: »Али од тих рањеника, господо, морталитет је био незнатан. А знате зашто? Не с тога што је томе помогло санитетско уређење, не, Срби га нису ни имали најбољег, већ с тога

што је народ српски необично издржљив, а то је доказ народне подобности за живот и борбу. А то је успех као и победа®. Сами Немци аплаудирали су овим речима. Говорећи о Старој Србији и Маћедонији опет је најрадије помињао и цитирао радове г. Цвијића. Затим је прешао на анексију Босне и Херцсговине. И овде је цитирао г. Цвијићеву броширу. Парч је и сам путовао по Босни и Херцеговини. Народ описује веома лако и живо. »Та мала, кршна Херцеговина — вели Парч — нагониће Европу, не само да о њој говори, него и да води рачуна. Херцеговци ће се још дуго јављати у историји. А да је тако, господо, доказ вам је и сама Аустрија, која то врло добро осећа, јер по њој непрестано подиже тврђаве и распоређује своју војску с( . Можете мислити како сам се радовала. Изгледало ми је као да је Парч пустио Цвијића да у име његово говори. Ви и сами знате, колико нам то, свима Србима, мора ласкати, када је реч о једном тако озбиљном и чувеном научару као пгго је Парч. После свршенога предавања, чини ми се не без разлога, изгледало ми је као да ми сви Парчови слушаоци завиде што сам и ја дете тог »здравог, крепког и снажног српског народа, издржљивог за живот и борбу личну и националну сс . Јела.

Д-р НИКО ЖУПАНИЋ Тројанци и Аријевци (Из 86. Гласа Српске Краљевске Академије Наука) Београд 1911. стр. 290. 8°. У овој расправи решава се, у главноме, питање, да ли су становиици најстаријих културних насеља на Хисарлику (на земљишту старе Троје) били Аријевци или не. Како Мала Азија и Балканско Полуострво имају врло много додирних тачака и у прехисториском доба, то се аутор труди, да ту расветли и таму прехисторије нашега полуострва (с1гса 3000 —1200 год. пре Хр.) и додирује најстарија етнолошка питања на Балкану. Ту се оперише на веома широкој основи резултатима многобројнпх дисциплина (хнсторије, лингвистике, археологије, антропологије) и по-

КЊИЖЕВНОСТ