Nova iskra

— 126 —

кушава се, да се проблеми реше у првоме реду помоћу Физичке антропологије у свези са археологијом. Резултати, до којих је аутор у овој опсежној расправи својој дошао, потпуно се разилазе од резултата ранијих научника, који су исто питање третирали, као што су В. Томашек, X. Шмит, А. Керте, П. Кречмер, Р. Вирхов, 11. Шипије и др. Они се састоје у овоме: Стари Тројанци били су у анатомском и морфолошком погледу малена раста, обично прогнантни, у већини случајева долихокеФални. Екстремитетне кости су највише платикнемичне, храпаве и оштрих ивица. Многи знаци говоре за тамну комплексију. Стари Тројанци били су од прилике као стари Египћани или као што су данас берберска племена (изузевши нека у Мароку), а донекле, вероватно, и као Арапи. Све говори против аријевскога порекла. Они пак не представљају један крвно сасвим чист тип, већ један амалгам од долихокефалаца и брахикеФалаца. И Крићани ранога Минојскога доба показују сродности са старим прехисториским Тројанцима у погледу висине раста као и краниологије. в. п.

»ц

УМЕТМОСТ

| ИВАН ГРОХАР 19. априла (н. к.) ове године у И'/. 2 часова ноћи у медицинском одељењу Државне Болнице у Љубљани преминуо је Иван Грохар, словеначки академски сликар. Отишао је од нас, да ни сами иисмо знали кад. Тих дана, када се један од најдаровитијих словеначких сликара праштао од овог света, по словеначкој престоници орио се тако бурни жагор, да је глас о смрти уметниковој остао неопажен. Наши дневници, препуни вести са изборних бојишта, једва су у својим рубрикама нашли нешто места за вест, да је умро Иван Грохар, онај Иван Грохар, о којему је са поштовањем, какво се указује само великом уметнику, говорила туђина, докле га је његова домовипа заборавл^ала и допуштала да од сиротиње умире. Тако се Грохарев геније одвојио од тела и отишао у царство снова, од нас неопажен и без речи. На оној истој тужној њиви, у којој лежи покопано толико наших најлепших нада, отнорио сс нов гроб и прогутао нову жртву. У својој 44. години морао се Иван Грохар раставити од земал^ског живота. Нагонила га туберкулоза, а њу му је донела сиротиња. Сиротиња је убила Јанеза ВолФа, сиротиња је сахранила Ивана Грохара, јер је сиротиња — огњиште словеначких уметника. »Није лепо што смо допустили толики немар према том човеку!« рекло се у врховима слове-

начког друштва, када се дознало да Иван Грохар лежи у Љубљанској болници и када је још сањао о одласку у сунчану и толико жељену Италију. Није лепо!.. Крај његова гроба нећемо стајати мирног срца!.. Највећи број између нас и не слути шта смо у гроб спустили са Грохаревим телом. Нисмо га признавали, докле га нисмо познали. Његова уметност јављала нам се у облицима на које не бесмо навикнути, зато смо га и обилазили и занемаривали, и не знајући да га тиме гурамо у беду и невол>у. Данас, кад нам се очи отварају, кад видимо шта смо учинили — жалимо и тужимо. Доиграла се трагикомедија којаније ретка у животу уметника. Непризнат, осуђен на презирање и беду, све док је био међу нама, човек међу људима, диже се и расте Иван Грохар ис-под гробне хумке која га крије, и постаје великан на којега ће Словенска с пуно поноса указивати, кад год буде говора о словеначкој уметничкој култури. Иван Грохар био је сликар. Рођен је 1867. године у сироманшој сеоској кући у Сорици. Завичај му је Горењска, она област, пуна природних лепота, која нам је дала већ толико сликара уметника. Као дечко живео је у Брадашком (Крањска), а затим у Загребу, где је био код неког Италијана Миланезија, учећи се сликарству. Жеља, да постане уметник, одведе га у Грац у уметничку академију, где се код проФесора Шваха три године учио цртању и сликању. Али Градачка академија не задовољи његова очекивања, те с тога оде у Изарске Атине — у Минхен. Тује најпреданије студирао и копирао у Старој Пинакотеки и сликао у свом атељеу. Тих година студирао је код ирослављеног словеначког слпкара Ажбеа. наш данашњи сликар Рикард Јакопич. Он је и Ивана Грохара довео своме учитељу, који је младом сликару отворио свој атеље. Јакопич га је увео и у круг младих словеначких сликара, из којега се доцније развила наша модерна, а која је у Грохару извела потпун препорођај. Грохар је напустио свој дотадантњи пут и сав се одао импресионизму, који му је у Бечу, Берлину, Лондону, Београду, Софији , Кракову, Варшави и Трсту донео толико гласа и славе. Успоредо са тим препорођајем, извршио се у Грохару и други преокрет: док се до тога времена у првом реду бавио о Фигуралики, сликао л>уде и свет, од тада је почео сликати пределе, ретко кад узимајући и Фигуре. Спасао се школских утицаја Градачке академије п брзо се развијао под слободним Минхенским утицајнма. Из Минхена, у којему се двапут бавио, први пут (1895) неколико месеца, а други пут две године 1 , Грохар се преселио 1900. год. у своју словеначку домовину. Веома неугодне прилике у домовини отераше га 1903. г. у Беч, где је Грохар проживсо своје најтеже и најцрње дане. Читаве месеце проводио је у највећој беди, у највећој зими проводио дане у незагрејаној соби — а у домовини не беше