Nova iskra

— 222 —

ХРОНИКА

ИСТОРИЈА СРБА Написао КОНСТАНТИН ЈИРЕЧЕК, Превео ЈОВАН РАДОНИЋ) Први део (до 1371). Београд 1911. Цена 3-50 дин. (круна). Страна XVI+ 423. 8«.

Пред Ускрс ове године изишла је у немачком оригиналу »Историја Срба« од К. .Тиречека а првих дана месеца маја изишла је у српском преводу г. Д-р Јована Радонића. Ова Историја од г. Јиречека давно је жељно ишчекивана. 0 њој се већ има десет година говорило и има већ пет година како нам је г. Јиречек у једном писму рекао да је с тшсањем Историје Срба тек на Немањићским временима. Данас европска публика има пред собом први део Јиречекове Историје Срба у немачком оригиналу издану под уреднишвом збирке »АПдетеше б^ааЂеп^езсћшМе", а срнска публика у преводу г. Д-р Ј. Радонића. Има већ четири десетине године одкад је Јиречек познат својим радовима на Историји балканских народа европском и словенском научном свету. Његов први већи рад појавио се пре три и по деценије; то је била »Историја Бугара (С штампана такође прво на немачком језику, а затим преведена у два маха на руски језик. Од појаве Историје Бугара до данас, Јиречек се често, а по кад што и врло дуго, бавио на Балканском Полуострву, по коме је доста путовао проучавајући и испитујући прошлост балканских народа и по изворима и по архивама. За то време из његова пера изишао је читав низ расправа и већих дела као и издања докумената, који се тичу иолитичке историје балканских народа, права, економских и трговачких веза, језика и књижевности, геограоије и етнограФије, администрације и т. д. Тим својим радовима он се истакао и у западном и у словенском научном свету као добар познавалац свеколикога живота балканских народа и њихових међусобних веза како оних у прошлости тако и данашњих. Дугим и истрајним од неколико деценија радом на проучавању прошлости балканских народа, дубоким познавањем извора и литераТуре Јиречек је заиста био у прилици да напише добру, ваљану и темељиту Историју Срба. И заиста кад се прочита овај први део Историје Срба

види се, да се писац није ограничио само на сликање прошлости српскога народа, већ је ту прошлост довео у везу са прошлошћу околних народа: Бизантинаца, Бугара, Млечића и Мађара Осим тога унео је у своју књигу врло много грађе из досада непознатих и неупотребљених извора; затим умео је одабрати поуздано градиво, вешто га сложити "и довести у складну целину. Тиме је учинио да је ирошлост Срба гтостала јаснија и разумлзивија у његовој кјвизи него у ма којој, која је до данас написана, а то и јесте оно, што Јнречекову књигу одваја од других књига те врсте. Па ипак кад се ова »Историја Срба« сравни са »Историјом Бугара <( , која је изашла пре 35 година, видеће се да је »Историја Срба С( , како је иаписана научније, темељитије, како је боље документована, опет је в Историја Бугара® занимљивија, лакше се чита, винге привдачи читаоца, док је »Историја Срба (( сува, збијена, доста се тешко чита и тражи од читаоца да се јако напреже, те да при читању одржи сталну везу између догађаја, који су се дешавали на разним крајевима српске отаџбине и догађаја код разних околних народа, који су били у вези с онима нли утицали на оне, који су се дешавали међу Србима. Ово долази од концизности, којом је књига писана, а за коју није крив, како се нама чини писац, већ уредништво збирке »АНдетете З^аа^еп^езсШсМе", које је писцу рграничило простор, на коме је требадо изложит-н прошлрст Срба одредивши му број нггампаних табака, који сме заузети у поменутој збирци »Историја Срба (( . Према великом броју уиотребљених извора, према обиму градива, којим писац располаже, изгледа нам, да је ова књига била написана много опширније и занимљивије, али ограниченост простора и одређени број штамианих табака, нагнали су иисца, да је сужава и отуда је, мислимо, изашла тако концизна, те изгледа доста сува и тешка за шири круг читалаца. Међутим за онај број читалаца, који је задовољан чињеницама, који воли речитост самих Факата, ова књига, кад је буде читао, биће врло иријатна. Уосталом књига је намењена интелигентној западној публици, која жели да прати историјски развитак појединих народа и држава, као нгго су и све књиге, које издаје уредништво збирке »АП^етеше 81аа1;еп§:е8с]псћ(;е (( , а сам писац у предговору каже: и Ја сам за своју главну задаћу сматрао да да»дем заокругљен, тачаи и објективан приказ нај»важнијих догађаја у историји ових крајева, иот-