Nova iskra

— 223 —

»крепљеН изворима. Појединости, које су ближе »домаћем историку и његовим читаоцима, морао »сам избегавати <( . 0 овој књизи ми ћемо, можда, писати опишрније износећи главу по главу, а овде за сад иапомињемо, да је писац у већини случајева поклањао већу, пажњу страним изворима него домаћим, а као што се зна за догађаје из најскорашњије прошлости Српскога народа, кад би се они изложили обраћајући више пажњу градиву црпеном из страних извора и архива, а мање градиву из домаћих извора, онда би та ирошлост била једнострано осветљена, онда би она била ириказана онако као што је Калај приказао српрки устанак под Карађорђем за шест година (од 1804—1810). Међутим није сваки пут тачнпје оно, што се налази у страном извору од онога, што се налази у домаћем, као што то и писац врло добро зна. У том погледу имаће да се каже што и о маћедонској царевини, коју је нисац назвао заиадно - бугарском државом, о устанку Петра Дељана и Ђорђа Војтеха, о крунисању Стевана Првовенчанога и о св. Сави, о крал>у Урошу и т. д. Јиречекова „Историја Срба <( п пореД онога што напоменусмо, биће од неоцењене вредности за свакога оиог, који жели да сазна српску.прошлост излонсену на сразмерно малом. простору али ско]>о увек и иоуздано, 1 у ногледу течном и јасном, и с .тога је топло препоручујемо образованој српској публици. г, - М. В.

•ј- ДИМИТРИЈЕ ИВАНОВ БОЈАЏИЈЕВ Вио је једаи од познатих Бугара. .Привлачио је својом особеиошћу, искреноитћу, пријатношћу. Више од десет година радио је на књижевности. Јопг кад му је било четрнаест година, он је штампао у »Летопису®, чији је уредиик тада био песник Величков, своју прву песму. Он је у души био сентименталиста, песимиста. Тај вечити песимизам, тај вечити говор са самим собом, та повученост из које су се видели само црии видици у иедоглед довело га је до личне душевне трагедије и учинише га самоубицом. Његов ум био је култивиран, али његова душа била је сирова, нетакнута. тужна. Но било је у тој душп и светлих момената. Још као млад пун наде, пун пдеализма заборавио је свој бол и певао: ...0 пек је разривеи Сав живот овај жалостап и клет; Надам се да ћу наћи кутак скривен За своју срећу и свој сопствен свет.

Створићу тамо свој видик лазурни Живећу тамо свој насмејаи дан Ко на острву цветном где но бурни Већ од векова грува океан. Његова лира је била велики поклоник руских револуциоцара, социолога. Он је с пуно наде тада гледао на будућност и певао о срећи која: Зацароваће у бедном пам крају, Где браћа само крвити се знају, Јецају и сузи где се не зна крај. А дотле душе крепи сваки кут Не падај срамно, крчи себи иут. Такав је оптимизам обично мало трајаб н његова нервозиа душа би опет осећала непојамни бол. Он је био нравиик, али је брзо напредовао у дипломацији. Био је дуже времена у. бугарском посланству у Београду и стекао леп број пријатеља. Од њега се сад највише очекивало, он сам био је срећан: Ово дана требало је да.се венча; и ипак оиа стална разривеност душе победила је. За собом је оставно леиу збирку песама из које ми овде једну доносимо: САМОЋА У тузи тихе и вечерње таме Милосрђе нас спаја једно с другим; На прагу нашем мре с ридањем дугим Пуст, јадан одјек уличне галаме. Мишљах да око виле се свија Вео ружичног твога одела. Слушам те. Из твог слаткрга тела, Примамљеног ме, мирис оиија. Искрено скри ме у загрљај врео, 0 моја дивна жено пуна бола. Милован, скривен тада бих ти хтео При чати како негде с пуно мира Непобеђена мре, сред мирног дола, Једна душа ко складно - тужНа лира. 1 С бугарс.ког М. Б.

ФРАНЦ ЛИСТ 18. јула навршило се равно двадесет и пет година од дана смрти велпког комиозитора. Франца Тиста, а у октобру ће се навршити стогодишњица његова рођења. . Франц УГист је бпо један од највећнх пијаниста свих времена као и силан' орпги.налан композитор. Кад се помене Лист као ппјаниста подразумева се савршенство технике и стила што се неће више обновити. Лпс г је жтворио ирограмни правац који од музике тражи и идеју, т. ј. да није само= за ухо но и за интелект.