Nova iskra

Он се родио 22. октобра 1811. год. у Рајдингу у Мађарској. Умро је 31. јула 1886. год. у Бајрајту. Отац му је био музикалан човек. У десетој години Лист је већ јавно концертирао. После успеха у Бечу, прелази у Париз. Врхунац славе постигао је од 1839 —1849, кад је обишао целу Европу. Живео је у Вајмару и у Риму. Умро је као калуђер, али је и у манастиру компоновао. Већ у његовој четрнаестој години певана је у Париској Опери његова оперета »Дон Санко". Од тада је написао масу композиција. Нарочито га је прославио низ симоонија (Тасо, Прелудијуми, Мазвиа, Битка Хуна, ТавШ&пде и др.). Од силних његових ствари за клавир треба споменути збирку петнаест мађарских репсодија и два концерта с оркестром (Еа-дур и А-дур), Папзе тасакгв за клавир с оркестром и читав низ параФраза на мотиве Вердиа, Вагнера, Чајковског и др. Последњих година је највише радио на црквеној вокалној лирици, пошто му је вокална музика била такође омиљена. Б.

* Г. Сретен Динић, учигељ, издао је књигу ((Препорођај®. То је приповетка из оеооког живота. Књижица има 108 отр. вед. 8°. Цана 1 дин. Штампарија „Доситије Обрадовић" Аце М. Станој евића. * У Пдовдиву је иочео издазити диот Аигератург бесЂда. Лиот издази једанпут меоечно на једном табаку вед. 8°, а бави ое литературом, критиком и бибдиографијом. * Изишао је четврти број диста „УеАа", двомеоечника, за науку и кудтуру. Лиот издази у Горици, а уредник му је Богумид Вошњак. У овој свеоци оу између оотадог и ови чданци : Ростохар : Међународни фидософски конгрео, Вошњак: увод у обична начеда државних наука, Тума Меро : женски рад у социјадном напретку и т. д. * Велика талијанска глумица Едеонора Дузе, која је по Европи пронооида славу Талијана, а нарочито сдавида Д' Анунција креирајући његове драме, оилази с позорнице. Њој је сад педесет година, а таденат јој је у пуном развићу. Она жели тишине и то је узрок овом раном силаску с бине.

БИБЛИОГР/ЧФИЈ/Ч

* Академија Наука у Петрограду одлучила је да ове јеоени изда ново издање Пушкинових цедокупних деда. Деда ће бити издата у повећом броју свезака. За редактора првих ооам овезака изабрат је Шчељген. Редакција пооледњих двају свезака поверено је И. А. Кубаоову и В. Л. Модзалевском. У кореспонденцији Пушкиновој (која ће бити издата у двема поодедњим свеокама) бележиће се и портрети личнооти којима су упућене. * У Море—Сир—Лоану откривен је опоменик оликару Сиолеју. Он је био добар француоки пејзажиста. Његови радови оддикују се колоритом и разноликим нијансама светдооти. Живео је, радио је и умро је у меоту, где му је подигнут споменик. * ПроФесор Лука Зрнић почео је издавати дописне карте српских ведиких и знаменитих људи. На картама поред слике изнета је и кратка биографија и поменута гдавна деда као и главна карактериотика. Прва карта из ове оерије је Доситије ОбрадовиА. Г. Зрнић обећава да ће доцније почети издавати другу оерију карата. У овој оерији ће бити поједине српоке покрајине, историска меота и т. д.

Сриска граматика за ирви разред средњих школа, од Мидоша Ивковића. Издавач : књижарница Геце Кона. Београд, штампарија С. Хоровица, 1911. — 8°, стр. 56. Цена 1 динар. Мих. Јовић : Моје Срце. Одабране приче н песме за омдадину. I књижица. Београд, Државна Штампарија Краљевине Србије, 1911. — 8°, стр. 32. Цена 0*20 дин. Мих. Јовић : Моје Срце. Одабране приче и песме за омдадину, II и III књижица. Београд, Државна Штампарија Краљевине Србије, 1911. — 8°, стр. 33—94. Цена 0-40 дин. Адекса Шантић: Хасанагиница. Драмока одика у стиховима с пјевањем. (Ово је дедо наградида „Матица Српока 8 наградом од 300 круна из задужбине Јована Наке В. С. Микдушког). Нови Сад, едектрична штампарија учитељоког д. д. (( Натошевић", 1911. — В. 8°, отр. 28. Цена ? Сриске дечје игре. За школску употребу прибрао и удесио Драгољуб Идић, учитељ. Издање уредништва „Народних Новииа". Београд, штампарија „Меркур" Милорада СтеФановића, 1911. — 8°, отр. 99 —(— II. Цена 1 динар. Звездица. Књига за децу. Са 24 слике. Уредио Мих. Сретеновић. Друго поправљено и попуњено издање. Издање књижаре Белимира Валожића. Штампарија С. Хоровица, 1911. 8°, стр. 96. Цена 0.60 дин.

САДРЖАЈ :

1. Брига оца Методија (приповетка), од Тадије П. Костића; 2. Гаврани, песма М. Бојића; 3. Срби у Трсту и ирви устанак (пиомо); 4. На бразди, (прича) Елин-Пелин; ; 5. Краљевић Марко у народној усиомени. Запибао Станоје М. Мијатовић; 6. Храм, песма Стевана Шумкарца; 4 7. Смрт, прича Бор. Зајцева; 8. Здрави иојмови, роман И. Н. Потапенка (наотавак); 9. То беху снови уморнога тела... пеома Велибора Јонића; 10. Аистићи : [Из руске лирике (А. Тетмајер) Љубав, Срећа,

Сећање, Сенка, Гробови, превео Б. Глушчевић. — Вечерњи облак од С. Ристића]; Д 1. Хроника : (Наука, Књижевноот, Уметност); |2. Раано; [ 3. Библиографија. Слике: РаФаело Санцио: Паиа Јулије II; Исиосница Св. Саве ■ код манастира. Студенице; X. К. Тачев: Цар Борис; Ц. Тодоров : Елин-Пелин; Фот. Ј. Цвијића: Грачаница; У. Нредић : Свети Јован; Сриско иодворје у Москви; Михо Маринковић: Ауцифер; Михо Маринковић: Чежња; У. Предић: Сиаситељ. —• Додатак — С. Ајдукјевић : Младост.

Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије.