Nova iskra

— 199 —

X. К. ТАЧЕВ: ЦАР БОРИС.

Ш;'

;; Д

• и: . |-1

Ч\

СРБИ У ТРСТУ И ПРВИ УСТАНАК (ПИСМО ЗА ДОБРОВОЉНЕ ПРИЛОГЕ) Славнни Србли Драга, лнзбезна бра"Но!

н са много страна от Вас г б, кои се изванЂ Срб1е сладча &шегБ отечества вашегЂ, находите, различите гласове чуемо, и писма иримамо, коима наст, возбуждавате, и ободравате, да се храбро држимо, и отечество бранећи крв г ј> нашу прол1емо. М б 1 изђ тога разумемо, колика е лгобовг ваша к' отечеству и с' како радоснимЂ срдцем г б Вн, као и мб1 очекуете онаЛ предраг1и часк, у коме ће свак1и СербинЂ, буди гди он бно дерзо рећи моћи: М бг Серби есмо, и мн наше отечество имамо. СербинЂ храбрш по чужимБ вилаетамЂ разсенни свакш изгледа желнимтз и веселим серцем г б, да рекне ове божествене речи: Ђ и Мм имамо отечество наше — независимо, самостолгце отечество, — нисмо ми више слуге турске, нисмо бегунци изг Турске, него смо слободнги Србли, гдигодсмо, ербо имамо слободно отечество свое (( . Ово е свно Србалл, и ц&логб благочестивог г б христ1ннства об]ца радостт> и ут&ха; наша, кои се трудимо, и крвт. нашу пролити не жалимо, само да се Србјн освободити, и весело славну свок) главу дигнути може. Ваша, кои нас г б ободравате братски, и лгобвом вашомЂ срца наша пламена возжигавате, и љњбимагиг иотомства е ова иста радостБ, кое ће сладши плод г б труда нашегт. вкушати, уживати, и уживагоћи гордо с' благодарнБЈМЂ сузама споминлти праотце свое,

кои су кр†сво10 иролили, им г ]п1Је свое источили, но отечество спасли — Сербине, тко зна ован добитакт. оцТнити в са нћколико каили крви свое, и са неколико потрошени гроша, добити и возвисити отечество свое С( . — Тко то оц г ћнити зна, онаЛ неће иожалити мало имнћнје свое положити, за спасеше дражаишегт. отечества, ербо е уверен г Б, да чрезв то, хоће свое потомство од робства избавити, и своме чеду место нћколико гроша, сокровише неоцћнимо, свободно отечество, и гордо име, име избавителн гоставити. Ови само Ирои, кои тако дћлаго, кои се ии от жаркогт. сунца, ни отђ лготе зиме, ни от оружјл непрјлтелска неукриваго, и кои више с' гладомг, коиати и селти немогуАи, боритисе иринужденису, него са свимг ирочимЂ тлгостима ; ови само имаго чисту радостБ, и сву ће внсочаишу славу имати, да су они отечество свое сиасли, за иредрагу браћу прочу, и лгобимо потомство себе и све свое иман г Љ жертвовали. Тако намт, многи от вас г Б, кои сад г Б у чужим г б земллма есте, поручуго и пишу; мбј им г б и на тимђ усрднимт. и похвзлнимт. речма благодаруемо, ербо чрезг такова ободренгл радостни идемо, и весели гинемо, за славу оби^у и Вагиу и нашу, кое славе учасницБ1 сви можете 6 б1ти, готворент. путт, имате, само ако хоћете. ЕЊки пакЂ и то иамг поручуго, да 6 б 1 се до садт> н г ћчто више учииити могло, за избавлеше отечества, него што е учинћно ; и то е