Nova iskra

271

ЗДРАВИ ПОЈМОВИ

XVI

_ роман И. Н. ПОТАПЕНКО (наставак)

ко половине септембра сасвпм се преселисмо у град. Мало по мало, па нам почеше долазити и познаници, — отпоче сезона. У граду С. било је разних клубова и скупова, али се нас т. ј. мене, Олге и других чланова нашега малога друштва, све то није тидало. Ми смо проводили време или у кући, или једни код других, или у позорпшту. Кремчатови се вратили са свадбеног путовања, Василпје Васнљевић доиста је сређивао покупл^ени материјал за велику оперу, којој је било памењено да му створи име. Марију Николајевну непрестано је „припадала мука с( а због чега се њен муж необично одушевљавао, јер то му је као значило да је постао отац. Имали су грдан стан од читавих десет соба. Намештај је био нов и пристојан. По кући им се непрестано мували некакви и њима ненознати људи, који су вечито само јели и пили. — Трошимо годишње осам хиљада! са поносом говорио је Кремчатов.

Он није осећао задовољство што му је живот угодан, јер он је био философ и није томе давао никаквог значаја, него једино што троши осам хиљада, што му је кућа отворема и што се сваки у њој може лепо и задоволзно провести. Вјетвицки је напустио своје цртачке послове, па се одао репортерству. — Не можете замислити, колико се људских суза утире тим послом! Са коликом се масом зла треба борити! Тај човек нипошто није хтео признати да он само и једино зарађује свој хлеб. Карцев је, одмах сутрадан после исгшта, ступио у судску службу. Имао је неку малу протекцију и рачунао је да ће добро проћи. Долазио је ретко и нама и Кремчатовима, увек се правдајући да има врло много иосла. Мишурин, на против, долазио нам је веома често, а Кремчатову и сваки дан, говорећи да је то само због његове одличне ракије и закуске. Уписао се у адвокате, али је још био без посла, стално се веселио, дебљао и давао наде да ће постати пи-