Nova iskra

ПРАЗНИК ЉУБАВИ

Из мирне ноћи, бескрајне и сјајне, претихи шум се тајанствено роди, зелене сенке корачаху тајне и клањаху се звездама по води. Праћен свитама одблеска и зрака месец, кб бледи краљ, лагано ступа и свет алеја ослобођен мрака у смарагдовој светлости се купа. Блаженство вечно кроз тишине свеже и твоја сенка моју душу плени, тајанствено се примичу и беже и поздрављају хорови скривени. Лабуди бели, кб почасне даме, пловљаху крај нас кроз сутоне дуге, твој глас ми тада пун сребрне таме певаше љубав и далеке туге. Познах у њему све што сањах давно и све што некад из груди се оте, скривене слутње и чекање тавно и осећање страсти и лепоте. О, ничег нема тако пуног плама, и нигде оне божанствене моћи, као кад жена с чежњом и сузама пева о срећи у великој ноћи.

0, да л' то беше она с којом снева' сутоне беле мојих златних дана, или то душа моја тада пева и моје срце са њених усана? И да л' то беше час жељене тајне, кад моје бледо од чезнућа чело дирнуше косе сунчане, док сјајне тонуше песме у ћутање свело. Ја нисам знао. Слушах речи твоје, прастаре бајке и снивање смело, ружама бледим и као крв боје и пољупцима окитих ти чело. И љубЈвах дуго твоје лице бело и лепе очи са плашљивим страхом, и срце своје и душу и тело испуних твојим мирисом и дахом. И познав све што може да нам даде блаженство што се свега једном среће и драж бескрајна једне душе младе - ја, луд од тебе, љубави и среће, понех те снажно крај свилених шума и кријући те на грудима својим желех да умрем крај тебе без шума, кб лиске ружа у недрима твојим.

КО ПОБЕДИ Зацика соко. Из далеког праха диже се хорда и блештећа звека, и све занеме од мртвога страха и страшну борбу и долазак чека. Ватрено подне проломи се тада подземном хуком и громовским тресом, и све се крете пуно мутна јада, и све се опи победом и бесом. Ваздух је цико од бола и врући, отровне мржње и удара груби', јечаху пољем јеци умирући и црном злобом шкрипели су зуби. И док мачеви играху крај главе, и кад нас кише покрише од стрела, рањени тешко у црвене траве с јауком паше сред крвавих врела. И кад се створи окршај и пакб, гомила јурну и обнови жртве, избезумлзени прелетесмо тако и прегазисмо рањене и мртве. А кад се вече у пурпурном болу зажари и дан као гица прну, Он, сав у зраку, у крвавом долу. страшан и голем, диже се и грмну:

Другари, збогом! Јер ако и мене очајни напор и окршај сатре, јер ако и ја сутони црвене велики паднем сред крви и ватре, и ако Усуд мени не би дао, да чујем звуке победе и славе, ја вечит, знајте, ни тад нисам пао, мој дух ће бити сред туге и страве са вама увек, и мишице саме водиће ваше и летеће први мој дух кб светлост и гонилац таме, мој дух кб борба и божанство крви. И кад се зора засмеје кроз поља, ми ћемо прећи градове и села, и опет биће силна наша воља и страшна ватра пржиће нам чела. А после борбе и стрпљених мука јурнуће на нас жеља бесног лета, и летећемо више наших лука, силни и горди, победници света. И самог неба латиће се рука, пурпурни зраци купаће нам плеће; уз грмљавину победе и звука пи-ћемо сунца махнити од среће. Божидар ПуриК