Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 101

собу и стаде до прозора погледом упереним у даљину. Осјећала се мирнијом: нешто од разговора с попом Франом, а највише од састанка са својим. младим пријатељем, Лик доброга старца мало се помало некуда изгубио, остала је сама дрхтава јека оне његове пјесмице о „тешкој раници...“

___И опет јој налети на усне онај блажени осмјех, а око јој се још дубље зарони у дубоку пучину неба заливену блиједом, љубичастом бојом, што је садау сутон лијепога дана у танким прелазима силазила к отоцима и дремљивом мору. Потом се љубичаста маглица све већма и већма редила, док се негдје сасвим не расплину. Онда у далеком неизмјеру настаде као некакво ишчекивање, ДОК између дубоких, етерних сјена не измиље прва звијезда треперећи мило и чезнутљиво. Олги се причини као да оним истим ритмом трепери и њена млада душа усталасана нечим новим и чезнутљивим.

ХМЕ.

Изасланици који су имали склонити Дујма, да опет прими своју стару част, дали су. себи рочиште „под ладоњом“. Тихо, потајно саставило се то ода_ Сланство. Заправо, оно се и није само саставило, већ га је овако некако на своју руку „скалупио“ Балдо. Он је прије два дана потражио Филинића у стану и нашавши га напоменуо му, даје већ вријеме засукати рукаве. Е -

_— Дач је сједнице близу, а у Вијећу су многи за Содића.., Чујем да капелан заиста намигује на њнатукну Балдо.

_—_ Неће, ма да се посвети! — истисну Филинић те изјави, да ће чим прије к Дујму.

— Добро би било, да поведете са собом Белинића и још кога... на прилику Мараса. Онје против Содића још од онда, кад му оно није хтио сина на брод. |

— Видиш, добра ти је! Ја, Белинић и Марас то нека је „депутација“. >. :