Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 108

__ Много нас нема, — једнако ће подругљиво Белинић. — Доста нас има, — рече Филинић. — Да се.

убијеш, не би ни пса нашао више. Мислио сам, да има Дујам нешто јачега корена у народу. У неколико пригода покушао сам да „пошкандаљам“, што мисли свијет о његову отступу, а то ти свак једнако сажимље плећима и вели:

—- Нико није вејчан, а опет свака нова метла боље мете.

— Па чини добро! — насмија се Марас.

—_ Биће у тим метлама и нешто истине, али свеједно, између два зла, ја волим мање. И зато: нека живи наш стари начелник.

— Живио! — одговорише она двојица као да се гурају. :

„Депутација“ се упути.

— Требаће ипак, да неко прозбори двије... — сјети се путем капетан Марас.

— Лако за то, — махну Белинић руком.

А Филинић надовеза:

— Држим, да нећемо наићи на тврдо. Колико сам могао нањушити. Дујму је већ сада жао, што се оно затрчао... Приволиће он можда већ и на први миг..

— Но, да, — рече Белинић — стара игра. Положиш част у мисли, да кад тебе више не буде пропашће све. Па чекаш, како ће се све око тебе савијати и склопљеним те рукама заклињати, да за Бога останеш — иначе! оде домовина. Кадгод се деси те буде доиста на твоју, и људи скоче да те задрже, а ти се испрва скањиваш и нећкаш, но, на посљетку разумије се, не можеш да одолиш, и попустиш, дакако све због домовине и береш славље, овације, одушевљење,.. Него може се догодити, да се и залетиш па да својим отступом претечеш тајне жељице људи, који ће бити сретни што су те се ријешили на тако лаган и јевтин начин. -

— Бога ми, и јест тако! потврди Марас климајући главом. з