Nove borbe : roman iz Istre

112 ВИКТОР ЦАР ЕМИЦ

— Мука ми је старца, шиор Балдо, пут рђав, ноге никакве...

— Знам ја, да није Срићко момак, али, да му какогод помогнете двојица тројица вас, ето старцу олакшан пут и труд.

— Ама ијест тако... него... — замисли се Јадре · па ће и опет након станке:

— Него сад је и онако касно...

Балдо неко вријеме црташе батином нешто по тлима, а онда подиже опет главу и рече:

— Заправо, не би се могло рећи да је касно... Има још и сутра времена... Ево, како ја себи то · замишљам! Вијеће сабрано, сви наваљују на мога таста. да прими част — он неће, а у то уђе, као изненада стриц Срићко, проспе двије три срдачне и топле како он то умије, и шиор Дујам је дирнут за срце, те не може више никуд никамо. Разумијете лиг

— Ама како не бих разумио! Само... почеше се Јадре иза уха.

— На жалост, другачије не иде...А ја вам велим: доспије ли опћина у друге руке, однио је враг све...

— Ма то вели и наш стари... Него... када већ другачије не може да буде...

Загледа се некуд далеко, махну руком и закључи:

— Па нека буде! Нашем је старом Бог добар, он ће га чувати...

— Ја сам вам рекао, што мислим... а ви: како вам срце каже.

Кад се мало затим Јадре замишљен и збуњен упутио према својим Брдима,лице се у Балда, први пут тога дана, освијетлило осмјехом ведрим и веселим. Кад је мало затим отишао у читаоницу, причао је тамо читаве приповијести о некаквом силном преокрету у Брдима... како се сав онај свијет и опет угријао за старога, како су сви готови да дигну зањ куку и мотику... и стотину таквих ствари.

Мало прије „Здраве Марије“ уђе у читаоницу и Петар са још два три своја друга.

— А шта сте одлучили ви млађиг — упита Белинић. -