Nove borbe : roman iz Istre

НОВЕ БОРБЕ 5 118

Петар одговори:

—Ми у Вијећу немамо ниједнога свога, али то још не значи да је нама свеједно, ко ће сјутра да засједне на општинску столицу. |

Изрекао је то тако искрено и отворено, да ни сам Балдо, увијек готов на злобу, није могао у оним ријечима да примјети никакву притајену мисао.

— јест, — потврди један од његових млађих другова. — Иако ми још нисмо могли успјети, да у опћину унесемо неке наше идеје, ми ту нашу опћину волимо и не дамо да из ње изиђе наше старо поштење. Зато ми млађи желимо, да на оном мјесту видимо и опет нашега досадашњег начелника.

— Та вам ваља! потврди Филинић, а Белинић додаде: - =

— Зато, дечки, сјутра сви у опћину, па да се сви заједно огледамо с оним црним смутљивцима.

Заподјела се ријеч и о њима. За Содића веле - да се највише убија његов пријатељ, вијећник Бариша.. Што се пак тиче капелана, он да је јучеи данас позивао к себи поједине вијећнике, нарочито оне неодлучне — и давао им упуте, како морају сјутра да се владају.

— Биће у томе доста истине, — прошапта Филинић у ухо Балду, који је крај њега сједио. — И мени је данас о томе нешто натуцала моја Улија, а. кад сам јој ја одбрусио, нека се капелан не прти у ствари, што се њега не тичу, хтјела ме је изјести _ жива... А како она мени, тако ће и друге другима

— и да вам право кажем, мене је за сјутра мало страх... |

— ја не бих рекао — дочека Балдо. — Требаће само мало више одважности, па ће бити добро.

— Па имаћемо ми одважности, виђећете — поправи Филинић и удуби се у новине, што их је пред собом имао.

ХУШ.

Сјутра дан, нешто прије десет сати, Балдо се упути с тастом у вијећницу. 8