Nove borbe : roman iz Istre

__НОВЕ БОРБЕ —-

— Нешто ми је дотужало без тебе... знаш, стар

сам... А друго...

Она му погледа равно у очи.

— А другог

__ Ни сам не знам, како бих ти реко. Живот је данас, Олгице, врло тежак, кућа јадна, климава... привреде никакове.,. овај, видиш... — Околишио старац, док га у грудима давила она груба, тешко уздржавана истина.

Она се замисли.

__'То сте ми могли рећи и прије; лани — па не бих била ни отишла... — проусти након станке. А онда као слиједећи неку далеку мисао:

— Видиш, моје слутње!... Доходило мени не једанпут, да вас питам: откуд нама новац и...

Старац махну руком, као да би хтио да пресијече разговор. --

—_ Но ти се сада не жалости. Већ ће се уредити... — рече и погледа је некако чудновато.

-. 5 Дјевојци није измакао тај поглед.

— Мени се ту'нешто крије .. помисли, и би јој тешко.

Око њих се мотале вечерње сјене. Олги се учини, као да на себи осјећа чак њихову тежину. Сва се

покуњи. А он не могаше да је гледа такву. — Да сам знао, да ћеш то узети к срцу...

— Не, — тргну се она. — Моја је мисао била сасвим негдје на другој страви. Виђи — кликну, као да се тек сада досјетила, — обећала сам госпођи

Тонки, да ћу је походити још вечерас. И ево, већ је ноћ. Трчим, док јаче не замрачи.

Пољуби оца и удаљи се с осмјехом на уснама. (С осмјехом блиједим и усиљеним... 5

ХИ.

На небу се видјеле звијезде, али не многе. Ни сјај им не бијаше особито јасан; некако сањиво и тугаљиво дрхтале су ријетке божје кријеснице на замагљеним висинама.