Novi Antej

разумевања за њене слабости, које јој толико замера. Нека сваки од нас огледа ма какав физички посао, - који смо готови увек да потценимо, за награду и за достојанство, па ће сталешке и класне разлике бити мање оштре. Зато сам поздравио покрет студената-радника: нека виде, макар кратко време, шта значи устати свакога дана у четири сата, и зарађивати хлеб у зноју лица свога, зноју стварном, не фигуративном.

Има и нешто више. Сељаци и радници су васпитачи и учитељи наши. Ево вам једног примеоа из највише сфере. „Кажу да лепо пишем“, вели Анатол Франс у једној ауто-биографској белешци, коју сам, сеКам се, кришом читао на часу цртања у четвртом разреду гимназије. „Ако је то истина“, наставља благи мајстор, „то је заслуга оних простих и добрих људи који су долазили на разговор у књижару мога оца, и ту грубим и сликовитим, сочним језиком причали своје успомене из Француске Револуције и из Наполеонова доба. Од њих сам научио више и боље него из свих књига.“

ДаКу вам један пример из најниже сфере. Ви и другови ваши нашли сте неког задовољства у мојим предавањима и у ономе што сам написао. Осетили сте, кажете, мирис и дах живота. Е па, знајте да су ме томе научили људи из народа, нарочито занатлије и радници, у њиховим тескобним дућанима, у малој вароши. Одрастао сам међу терзијама, обућарима, кројачима, лончарима, бакалима, слушајуКи их, и милујући њихове алате и сировине њихове, материјалне и духовне. И сада, ја сваке године осетим неодољиву потребу да одем тамо, међу пиротске занатлије, и да се освежим на извору њихове патње и философије животне... Кад би видео да му се господи н кварн који човек, Стамболиски је говорно: „Види се да је тај одавно

84

НОВИ АНТЕЈ