O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

15

филозофи, математичари, или природњаци, Сви они мисле јасно и логично, и сви своје мисли излажу у саставима изврсно редигованим и вешто компонованим. Лорд Морли (у својој беседи на овогодишњем скупу горе поменутога „Енглескога Удружења 11 ) вели врло тачно: „Велики природњаци који умеју да се подигну до општих идеја, као што умеју да посматрају и класификују чињенице, скоро су по нужности књижевни“.

Разуме се, исто као горе, књижевност, без дара, не може никоме дати ту вештину у вишем степену; али је извесно да је она, са својим изванредним стилистичким обрасцима, најмоћније средство помоћу којега даровити могу доћи до тог високог степена, а мање даровити до висике пристојне образовану човеку.

Најзад бих желео да допуним онај одељак у Предавању у коме се говори о рђавим књигама. У Предавању је поменута невоља која долази од рђавих књига, за којима се људи поводе као и за добрима. Тамо је, у исто време, речен и лек тој невољи: треба бити искрен у свом укусу, чувати се сугестија, и васпитавати свој укус. Тај лек је најсигурнији, али спор у дејству. Овде бих желео да дам један практичан и што простији савет за оне чији укус још није васпитан. За време док они свој укус