O književnosti : sa sprovodnom rečju i dopunama za ovo izdanje

20

штету незрелих читалаца, који свој укус још нису васиктали. Шта вреди данас овим последњкм што су двадесет година читали Хауптмана с уверењем да читају „генија“, и напајали се, као гениалним, мислима кривим и баналним, и одушевљавали се угледима потпуно без вредности? И шта им вреди што се данас исто тако напајају још кривљим, намргођено празним „мислима" Ибсеновим? Кад дође дан да Ибсен, као и Хауптман, добије своје место

врло ниско ко ће накнадитк претрпљену и велику штету онима који двадесет година калупе свој ум и свој живот по његовим „мислима“? Ко ће вратити са њиховог завршеног пута оне младе „Боркмане", празне и криве као и њихов учитељ, и оне узнемирене папагзјке и порочне слабоумнице, „Хеде“, „Норе“, и „Ребеке?“

Ко буде нмао снаге да се држи горњега савета, биће штетном утицају рђавих књига извесно мање изложен. Савет је прост и практичан; осим нешто воље, он од онога који хоће да га послуша не тражи никакве претходне спреме. То је исти савет који је у том погледу дао Емерсон, мој јемац у овој прилици. Тај савет у њега гласи: „Не читајте никад књигу која није стара бар годину дана. Читајте само чувене књиге...“. — У овом савету треба само продужити рок којн Емерсон одређује; у да-