O mirnodopskom radu Društva Crvenog krsta : predavanje Marka T. Leka držano 5. februara 1925. g. na svečanoj Akademiji Crvenog krsta u velikoj dvorani gradske kuće u Novom Sadu

9

које повлаче за собом привремену потпуну или делимичну неспособност, губитак покретне и губитак непокретне имовине,

Становништво има да претрпи бар једну одтих последица од сваке несреће а по неке несреће повуку пак за собом све те тешке последице. р

Земљотреси, олује, поплаве, велики пожари насељених места, бродоломи, експлозије у фабрикама у рудницима најчешћи су случајеви несреће. |

С обзиром на питања о помоћи и обнови све те несреће могу се поделити у две групе: земљотреси, олује, поплаве и пожари у вези су обично са овим проблемом: хранити и облачити избеглице, субзити пљачку и неред, водити надзор о здравственом стању, обнављати домове и снабдети их са најпотребнијим стварима. Последице су тих несрећа обично прекид нормалног тока живота, уништавање велике резерве хране, прекидање транспортовања, прекидање веза са спољним светом, неред у пословима, беспосличарство. Пожари фабрика. и арсенала, бродоломи, експлозије у рудницима приморавају нас на решавање оних проблема који су створени тешком слтуацијом оних чија је егзистенција поглавито зависила од рада оних који су пострадали.

Битност једне несреће састоји се у губитку, било сталном или привременом оних средстава, која су неопходно потребна за живот. Често пута пак изгледа као да редован ток живота становништва није прекинут и да се без нарочите помоћи може продужити. То зависи од физичке природе становништва, које може да постоји као да није ни повређено.

Било да врста несреће припада првој или другој групи, било да се несрећа манифестује губитком живота или губитком имаовине, било да има мало жртава или неколико хиљада, увек се последице осете у животу појединих породица. Увек треба узимати породицу за основу у начину указивања помоћи.

Разне су врсте несрећа, које се вероватно у једној земљи могу десити. Мада је, срећом, вероватно да велики број друштвених група једне земље може бити поштеђен од великих јавних несрећа, ипак ниједна земља није сасвим обезбеђена да је неће једнога дана задесеити каква велика несрећа, и да тиме буде приморана уложити сву своју снагу ради решавања заплетених и тешких задатака које јој задаје једна изненадна катастрофа. Према томе потребно је обезбедити се бар од оних врста несрећа, које се вероватно у једној земљи могу десити. Тако н. пр. вароши, које леже далеко од морских путева, не морају се старати о припремама помоћи за случај каквог бродолома; тако исто за многе градове није потребно припремати се за случај поплаве. Али у рударским пределима вероватно је да се експлозије могу десити у рудним подкопима. Према географском положају и другим карактеристичним особинама једне земље вероватно је да се могу десити земљотреси, циклони,