O mirnodopskom radu Društva Crvenog krsta : predavanje Marka T. Leka držano 5. februara 1925. g. na svečanoj Akademiji Crvenog krsta u velikoj dvorani gradske kuće u Novom Sadu

2. — Период за време несреће;

3. — Период реконструкције и обновљења.

Поменули смо да је задатак националних друштава Црвенога Крста радити на томе да се импровизована помоћ за време несреће, замени једном сталном организацијом која би у стању била пружити стварну и брзу помоћ, жртвама. То се може постићи једино стручном и разумном припремом средстава у редовним приликама, тако да би се тим средствима могло одмах користити у евентуалном случају какве несреће.

Помоћ пре свега мора да је брза и што већа. Да би се пак то постигло неопходно је потребна стручна припрема. Помоћ у случају несреће мора се дакле у напред организовати и треба да представља један механизам који би био спреман да одмах ступи у функцију чим се потреба укаже. Иста пажња у предходном проучавању прилика мора се обратити и на трећу периоду рада. И ту треба избегавати импровизовани рад јер у колико је све из раније припремљено у толико ће и помоћ бити већа.

Пре свега дакле морају се дуго и брижљиво стручњачки проучавати несреће које могу наступити, за тим на све последице, које могу настати у појединим крајевима услед какве несреће.

Од великог је значаја да се из раније, дакле пре но што наиђе несрећа добро проучи и удеси начин давања помоћи. За тај рад је потребно спремити и извежбати персонал, као и обратити највећу пажњу на саобраћајна средства, олакшавању транспорта и искоришћавању сва она локална средства, која природа самога места даје.

Као основа у проучавању тих претходних радова могу нам послужити ове“ идеје:

1. — проучавање и анализа несреће

а. — могуће дејство несреће

6. — типови несрећа које могу задесити ову или ону земљу в. — врста помоћи, коју треба предвидети. з 2. — превентивна организација т. |. предузимање оних мера,

које би евентуално колико толико, смањивале узроке несреће.

Да би се избегла имровизација у критичном тренутку, превентивна организација има да спреми и све што је потребно да рад у свима облицима најбоље и најбрже функционише. Потребно је зато организовати курсеве на којима би се персонал поучавао и вежбао у раду који би му ту био поверен у случају несреће. Осигурати. брзину информисања, припремити превозна средства, упознати се и наћи везу са другим приватним удружењима, итд. У кратко предвидети све што би олакшало да се припремљена средства за давање помоћи могу одмах применити за дотични случај велике несреће.

Свака велика несрећа има својих страшних последица.

Таквих последица има углавном пет: смрт, ране, које повлаче за собом потпуну или делимичну сталну неспособност, и ране