O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine

ња-. У =

странка самосталаца долазила је на владу и сама и у коалицији с другим странкама, али се не може навести ни један пример да је она у тим приликама настојавала на извођењу какве му драго иоле значајније политичке или економске реформе. Улазећи у разне владе, њени чланови нити су собом доносили какав свежији дух ни нове методе у раду.

Типична је, у том погледу, мпнистарска криза из 1909. год., за време анексије Босне и Херцеговине. Г. Јаков Продановић, самосталац и тада члан владе, подиже једног дана протест у министарској седници само због премештаја једног полицијског писара! Тај писар, који је, узгред буди речено, био премештен из са свим оправданих разлога, учини те даде оставку тадашњи министар унутрашњих послова, С. Милосављевић. А, ако се сећате, нешто мало пре тога, а опет за време анексионе кризе, буктала, је иу штампи и у Скупштини планина Тара. Беше тада време кад је требало све живо у Србији — а нарочито министри — да гледа у спољњег непријатеља и да мисли само о томе како ће се земља кроз ондашњу спољњу кризу неоштећено провући. Шта је, међутим, билог Нашло се два министра, самосталца, којима од свега беше прече пронаћи начин да прошире Прометној Банци раније уступљену концесију ва сечу дрва у планини Тари! Наш се свет чудио тој господи министрима и није их могао разумети, видећи шта раде у тренутку кад нам гори кров над главом“).

8) Г. Милош Савчић беше тада министар грађевина. Он је у том подузећу и онда био,а и данас је ортак Прометне Банке. Он је у Скупштини седео за министарским столом у тренутку кад његов политички пријатељ, тадашњи министар народне привреде, одговараше на интерпелацију по тој ствари. Г. Главинић рече тада