O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 2, Povodom knjige g. Nikole Stojanovića: La Serbie d'hier et de demain : predavanje držano u Ženevi 18. juna, 1918. godine
па МЕ ја
Та су два примера симбол унутрашње политике самосталаца, или, по речима г. Стојановића — независних радикала. Потврду о томе дао нам је и сам г. М. Драшковић, штампајући у «Алманаху» ПШросвете за. 1918. годину онај свој чланак, у коме се труди доказати да треба, поштовати — капитал. Он се у томе чланку брани од нечега због чега још није нападнут).
Ето због каквих су ствари самосталци постали «независни».
Што се тиче њихове спољње политике, они је, као странка и с неким нарочитим обележјем, у опште нису имали. Они су, и ако с нешто ко-
јавно у Скупштини: «преварен сам, господо!» Г. Савчић није на то реагирао, али је и он, каоиг. Главинић, тога истог дана престао бити министар. При свем том, г. Савчићу све то ништа није сметало потписивати својим именом и презименом чланке, који се, у ово тешко ратно време, протурају у европску штампу и у којима се радикална влада г. Пашића назива режимом корупције!! 9) У чланку: Једна од брига, г. Драшковић тврди да је «наше грабанско васпитање једнострано», јер «признаје искључиву вредност идеалних добара», а материјална су добра, вели, на «лошем гласу». «Ко успе, ко развије посао, добије полет и тражи више признања себи и свом маху, тим самим ствара себи нов фронт противника и борбе» каже ту г. Драшковић. Али то што је рекао не стоји у ствари. Наше грађанско васпитање није једнострано. Наше друштво има сасвим јасну идеју о општој користи, која долази од узајамне сарадње капитала и рада. С тога нико нема права рећи да српској демократији, «висини и ширини њених друштвених схватања, не чини част» ако се она буни и против богаћења на рачун општега добра путем злоупотребе утицаја власти или другим сличним средствима. Радити и зарадити, то је врлина која се у целом свету, па и код нас, цени. Али, исто тако, и наш и остали свет ружно гледа на оне, који у раду и заради иду недопуштеним путевима. У том је погледу српска демократија на потпуно исправном путу, иг. Драшковић, што се тога тиче, може слободно бити — без бриге.