O predstavničkoj vladi, str. 111

99

није се нарочито спремао за њу, нити јој се искључно посветио, (у којих се, дакле, власт није извршивала непосредно, него средством представничких установа олитархијски уређених), стајале су у погледу духовне даровитости одприлике наједнако са демократијама ; Т. Ј. оне су показивале таква својства у знатнијој мери, само за време магновене надмоћности коју су ведики и популарни дарови, сједињени са одличним положајем, давали ма коме човеку. Темистоклес пи Периклес, Уашинтгтон п Џеферсон, не беху у својим демократијама у већој мери изузетци, а беху јамачно сјајнији изузетци, него Четеми и Пили представничке аристократије у в. Британској, или Силе и Колбери у аристократској монархији Француске. Велики манистар у аристократским владама, данашње Европе, јесте скоро онако исто ретка појава, као и велики краљ.

У погледу умних својстава једне владе упоређење има, дакле, да се чини између представничке демократије и бирократије; све друге владе могу се изоставити из рачуна. А ту се мора признати, да једна бирократсва влада, у понеком важном погледу, понајвише боље стоји. Она сабира искуство, прибавља огледана и зрело смишљена старинска основна правила, и брине се за право практично образовање оних, који на делу послове руководе. Али она не гове тако исто и личној енергији духа. Болест која ожалошћава бирократске владе, и од које оне обично умиру, јесте рутила. Оне се упропашћују непромењивошћу својих основних правила; а још више општим законом по коме све што постане рутина, губи своје начело живота, па онда, немајући више духа који би радио у њему, окреће се као машина, а

посао за, који је опредељено, остаје неурађен. Бирокра-

|тпја тежи увек да постане педантократија, Кад је биро-

"кратија истинска влада, дух тела (као у језуита) гњечи

личност одличнијих чланова њених. У звању владе, као

и у другим звањима, једина мисао већине јесте да чини 4%