O predstavničkoj vladi

99

није се нарочито спремао за њу, нити јој се искључно посветио, (у којих се, дакле, власт није извршивала непосредно, него средством представничких установа олитархијски уређених), стајале су у погледу духовне даровитости одприлике наједнако са демократијама ; Т. Ј. оне су показивале таква својства у знатнијој мери, само за време магновене надмоћности коју су ведики и популарни дарови, сједињени са одличним положајем, давали ма коме човеку. Темистоклес пи Периклес, Уашинтгтон п Џеферсон, не беху у својим демократијама у већој мери изузетци, а беху јамачно сјајнији изузетци, него Четеми и Пили представничке аристократије у в. Британској, или Силе и Колбери у аристократској монархији Француске. Велики манистар у аристократским владама, данашње Европе, јесте скоро онако исто ретка појава, као и велики краљ.

У погледу умних својстава једне владе упоређење има, дакле, да се чини између представничке демократије и бирократије; све друге владе могу се изоставити из рачуна. А ту се мора признати, да једна бирократсва влада, у понеком важном погледу, понајвише боље стоји. Она сабира искуство, прибавља огледана и зрело смишљена старинска основна правила, и брине се за право практично образовање оних, који на делу послове руководе. Али она не гове тако исто и личној енергији духа. Болест која ожалошћава бирократске владе, и од које оне обично умиру, јесте рутила. Оне се упропашћују непромењивошћу својих основних правила; а још више општим законом по коме све што постане рутина, губи своје начело живота, па онда, немајући више духа који би радио у њему, окреће се као машина, а

посао за, који је опредељено, остаје неурађен. Бирокра-

|тпја тежи увек да постане педантократија, Кад је биро-

"кратија истинска влада, дух тела (као у језуита) гњечи

личност одличнијих чланова њених. У звању владе, као

и у другим звањима, једина мисао већине јесте да чини 4%