O predstavničkoj vladi

разревивања пореза, који не смета вредноћи грађана, или који бев нужде не повређује њихову слободу, припомаже не само да се очува, него и да се умножи народно 60гатство, и још рабри да се живље употребе личне способности. И обратно све оне погрешке у Фннансији и у порезу, које народу н: даду да пође напред у богатству пи у моралности, ако су само замашније, теже позитивно и да га осиромаше и разврате (деморалишу). Накратко, важи уопште ово: кад се ред и трајност узму у своме најширем смислу, као стално одржавање оних користи, што се већ имају, потребе напредка јесу и потребе реда, у знатнијем ступњу; а потребе трајности јесу просто и потребе напредка у нешто мањој мери.

У потпору тврдења, да се ред битно разликује од напредка, и да се очување добара која се већ налазе, и тековина нових добара толико разликују једно од лрутога, да не дају основе за темељно упоређење, може нам се напоменути, да напредка може да буде о трошку реда, и да ми, докле течемо, или тежимо да стечемо једно добро, можемо да изгубимо основу за друга добра, тако да може да буде напредка у богатству, докле сеу врлинама, натраг иде. Да се то и допусти, опет се тиме не доказује, да се напредак битно разликује од трајности, него само да се богатство разликује од врлине. Напредак је трајност и нешто више; а то се никако не обара кад се каже, да напредав у једној ствари не означава трајност у свакој ствари. И опет напредак у једној ствари не означава напредак у свакој ствари. Напредак ма које врсте означава трајност у тој истој врсти; кадгод се трајност жртвује некој особитој врсти напредка, други напредак још више јој се жртвује" и ако она врста напредка није вредна жртве, онда не само да интерес трајности није био као што треба, оцењен, него је и велики интерес напредка из вида, изгубљен.

Ако би се те идеје, које се неправо једна другој противустављају, икако употребиле за покушај, да би

со