O predstavničkoj vladi

22

се појму о доброј влади дао први почетак научног опре-

· дељења, онда би било Ффилософијски тачније, да се реч ред изостави из опредељења, па да се каже да је најбоља она влада, која највише напредку гове. Јер напредаћ обухвата и ред, а ред не обухвата и напредак. Напредак јесте већи ступањ онога, чега је ред мањи ступаљ. Ред, у свакоме другоме смислу, овначује само нешто од онога, што се о доброј влади предпоставља, а не означује идеју и битност те владе. Реду би се нашло приличнијег места међу условима напредка; јер, ако би хтели да повећамо нашу количину добра, ништа није нужније, него да брижљиво чувамо што већ имамо. Ако тежимо за већим богатством, прво правило треба да нам буде, да нехарчимо неплодно она сретства, што их већ имамо. Ред, кад се тако појми, није никаква даља цељ која би имала да се измири са напредком, него је неки део н сретство самога напредка. Ако се добитак у једноме погледу искупљује губитком који га претеже, у истоме или у ма коме другоме погледу, онда ту нема напредка. Колико једна влада гове напредку, у томе смислу, толика је изредност њена.

Али, ма да се то опредељење критершума добре владе даје метафизички бранити, опет оно није какво би требало да је, јер ако и носи у себи целу истину, оно јој само неки део расветљује. Што реч напредак у нашем духу пробуђује, јесте идеја о покретању напред; а овде реч та треба да тако исто означи и сачување од ударања натраг. Сасвим исти друштвени узроци — иста уверења, осећања, установе и веџбања — ишту се, онолико да би се друштво сачувало од назадка, колико и да би се учинио даљи напредак. Ако по не би имали надати се да ће се на боље поћи, оџет би живот био непрекидна борба противу узрока кварења, као што и сада јесте. Политика, као што је стари појимаху, само се у томе састојала. Природна тежња људи и њихових послова беше, по њиховом мишљењу, да се иво-