O predstavničkoj vladi

28

паче; међутим, добрим установама и поштеном управом ових, може се тој тежњи за неодређено време одолевати. Ма да ми више нисмо тога мнења; ма да највише људи у данашње време противно верују, Т.Ј. мисле да све у главноме на боље тежи, опет не треба да заборавимо, да има људских послова који као нека непрекидна и вечна река од зла горему струје. То је струја свију будалаштина, свију порока, свеколике немарности, лењости и неделателности људске; а она се може умирити и уздржати да све испред себе незбрише, само усиљавањем које неки људи стално, а други кад и кад чине у правцу добрих и достојних цели. Добија се сасвим не= довољан појам о важности усиљавања која се чине за поправку и узвишење људске природе и људског живота, кад се предпостави, да се њихова главна вредност састоји у мери истинске поправке која се средством ЊИХ постигне, и да њихов пристанак не би имао никакве друге последице, него да просто останемо као што смо. Нека би се п веома незнатно смањила та усиљавања , па несамо да би се учинио крај свакој поправци, него би се п општа тежња, ствари обрнула кварењу, које пошто би се једном одпочело, бујно би растило, а било би све теже зауставити та, докле не би дотерало до орога стања, које често виђамо у историји, и у коме многи велики делови човештва још и данас чаме. Ту као да би једва друго што осим надчовечне снаге, било довољно да обрне струју, те да јој даде нов правац, за покретање према напредку.

Ти разлози чине, да реч напредак, онако исто као и речи ред и трајност, не може да буде основа за упоређење услова, једнога облика владе. Основна противност коју те речи изражавају, нележи толико у самим стварима, колико у основним облицима људског карактера, што им одговарају. Има, као што знамо, неких духова, у којима, осторожност, и других у којима смелост преовлађује; у некима жеља да се избегне све што би доводило у опа-