O predstavničkoj vladi

20

које утиче на њих и бди над њима. Али, сва разлика између доброг и рђавог уређења судова јесте у уређењима која се усвајају да би се морална и умна вредност, колико је у друштву има, довела да утиче на администрацију правде, па и на резултат. Наређења која су нужна, да би се судије избирали онако, како ће се добити највећа одсечна мера врлинеин увиђавности; спасоносни облици поступка; јавност која допушта да се примети и критикује, што год је за приметбу и критику; слобода разлагања и суђења на пољу штампе; начин саслушавања сведока, као што се боље или горе може да расветли истина; олакшице, ма колике оне биле, што чине да. судови публици доступнији буду; наређења за одЕривање кривица и хватање и затварање криваца: све то није снага, него је машинерија којом се снага са сметњама у додир доводи; машина не ради сама од себе, али без ње снага, ма колика да би била, само би се залудно трошила, а не би ништа производила. Таква разлика влада, и у погледу уређења извршних грана администрације. Њихова машинерија добра је, кад су прописани прави услови за постављање званичника, и добра правила за, њихово унапређивање; кад је посао као што треба подељен, међу онв који треба да га раде; кад је добар и методичан ред уведен за извршење посла, и кад сео послу који се изврши, тачан и јасан записник води; кад сваки зпа. за шта, је одговоран, па и други знају да је он за то одговоран; кад су најбоља мерила прописана, противу немарљивости, противу пристрасног заклањања, и противу сваког саможивог поступања ма у коме јавноме послу. Али, политична мерила контроле неће сама од себе радити, као што и једна узда не може сама, без јахача, коњем управљати. Ако су званичници који друге треба, да контролишу, онако исто поткупљиви и немарљиви, као и они над којима они треба да бдију, и ако публика, главни покретач целе контролне машинерије, јесте толико незналичка, толико укочена (пасивна), или толико небриж-