O predstavničkoj vladi

26

на све Те, и да их у реду држе, — ако ти нису ништа друго, него гомиле невнања, ограничености, и жалосне предрасуде, све што влада предузме, рђаво ће испасти. А у којој се мери људи над тим стањем уздижу, у тој мери и влада ће боља бити, и најпосле ће доћи, пако још нигде дошла није до онога ступња изредности, на номе званичнике владе, који се и сами врлином и увиђавношћу одликују, окружава светлост узвишеног и просвећеног јавног мнења.

Шрви услови добре владе јесу, дакле, врлина и увиђавност људи воји друштво «сачињавају, па и најважнија "тачка пзредности, до које неки облик владе доћи може, јесте да се потпомогне врлина и увиђавност самога народа. Шрво питањеу погледу политичких установа јесте, колико оне теже, да одгаје у члановима друштва разна жељена својства, морална п умна; или боље (по Бентамовом потпунијем упоређењу) морална, умна п активна. Влада која то најбоље чини, има свеколиког пзгледа, да и у свакоме другоме погледу најбоља буде, јер од тих својстава, колико их у народа пма, зависи сва могућ= ност: да практични послови владе добри буду.

Можемо, дакле, сматрати као неки критернум вла| дине ваљаности меру, у којој влада тежи да повећа скуп добрих својстава у онима над којима влада, као у друштву п као у личностима; јер не само да је њихово благостање једини задатак влади, него и њихова добра својства дају покретачке снаге, што чини дај машинерија ради. Тако остаје, као други саставан део владине заслуге, каквоћа саме машинерије, т. ј. ступањ у коме она може да плодно употреби скуп добрих својстава што их у које време бити може, п да учини да та својства правим целима служе. Да опет узмемо негу правосудства. као пример и за разјашњење. Пошто се систем судовод“ ства одреди п уведе, ваљаност правосудне администрације одговара сједињеној мери вредности коју имају људи што сачињавају судове, п мери вредности јавног мнења,