O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

8

У главно.ч је за тоилу л§ју најбоље оно .често, које је оцедно, меио узвишеније, да се вода, не може ни у ком случају на њега сливати, а још мање ка њему задржава,ти, и које je од југо-истока, и југозаиада. сасвим отворено, а од севера заклоњено. У колико сунце топлу леју преко дана дуже обасјава, и у колико је она од северних хладних ветрова ооље заклоњена, у толико је сигурнији успех. Псиред топлих леја несме бити виших зграда, високпх ограда, засађених воћака или другог дрвећа, што би бацало у опште сенку на леју, и тиме снречавало сунцу непосредан утицај. Сунце мора свом својом жестином ударати на леју, јер је сунце Душа овом послу, и кад не би било довољно сунца, са буди којих узрока, нарочито у месецпма декембрУ; ј ан уару и Фебруару, онда би врло тешко, па и немогућно било, да изведемо нешто раније п боље; кад у тим месецима нема довољно сунца, онда не може ни помена бити о пзвођењу диња, ранпјих и бољих краставаца, лепшега карФиола, јагода итп. Вода не сме ни у ком случају сметати топлој леји, па зато треба за њу, пре свега, не само изабрати оцедно место, као што је напред речено, -него треба пазитп и на то, да место није у оиште подводно; јер, место може бити п узвишено п нагнуто, да се кишница на њему не задржава, да се брзо одлпва, али то исто место може зато опет битп подводно, да у дубини, у којој будемо копали за топлу леју, можемо наићи на воду, ато није добро; ђубре несме у воду доћи, јер би га то спречавало у сагоревању и стварању потребне топлоте. Дакле, и таква места нису подесна за топле леје.