O proizvodnji ranog povrća u toplim lejama

да се п у неколпко смрзнута земља у леју мора унети, али онда мора и дуже времена да лежи у леји. док се открави, просуши и довољно загреје. За једну или две леје, можемо увек спремити потребну количину земље и сместити ју под кров, где се неће .смрзнути, и онда ју кад год затреба, имамоготову и спремну. Пре но-што ћемо унети земљу у топлу леју, ваља дају просејемо кроз нарочито решето (»смук«), јер у њој не сме бити ни грудава, ни лпшћа, ни сламе ничега, што би изазвало трулеж или плесан (буђу), тог опасног непријатеља у топлој леји. И сад пре, но-што ћемо земљу на ђубре у леју бацити, треба најпре преко ђубрета посути мало ситног дрвеног или каменог угља (ћумура), који he уништавати клице од плесни, ако би се ове у ђубрету појавиле; преко овог угљена треба насути 't —s сантиметра високо старог, добро сагорелог говеђег, или иначе стајског ђубрета, које he ублажавати топлоту оздо, и које he оном поврћу, које своје жиле дубље пушта, дати доцније нове хране, и тек преко свега овога, треба сипати просејану земљу. И ако је ђубре у леји подједнако сложено, оно опет зато не сагорева свуд подједнако; најжешће сагорева у средини, па се с тога у средини понајпре почне да слеже. Зато треба земљу по средини више насути овако: -, да се може што боље одржавати у равнини. За све усеве у опште, које у топлим лејама гајимо, довољно је, кад у леји има 20 до 40 сантиметара високо земље; при сипању, треба с гбрње стране насути вшпе, а с доње, поступно,