O uređenju gradova

__БЕОГРАД__ Гика Сејомје

допустити, него ли по прадгбабижа КгА Бе се према томе и различити конструктивни захтеви имати испунити у једном, а различити у другом крају градском. Са овим ће се други прописи издати с обзиром на грађевинске конструкције и безбедност од пожара у крајевима за индустрију и фабрике, него ли у оним деловима градским; који су одређени за летњиковце, и засебне куће. Грађевинско-полицијски прописи о густини зидања стоје у најтешњој вези са израдом нацрта уличних мрежа и постројења, а нарочито с правилним одређивањем величине градилишних група. Услед тога мора се истовремено са израдом поменутог нацрта израдити, односно прерадити, и сама грађевинска уредба. |

За велике градове треба издати са свим другојаче грађевинске уредбе од оних за мања места и насеља. Према томе је један од најважнијих задатака градарства, да развије што тешњу везу између грађевинске уредбе и нацрта уличних мрежа и постројења.

Саксонски грађевински закон од 1900. год. може се сматрати као узор законског обухватања свих, код уличних нацрта потребних, обзира о безбедности од пожара, о саобраћају, здравствености, снабдевању водом и одвођењу нечистоће; о положајуи могућности развијања појединих места или ког њиховог краја; о избегавању сваког унакажења и о чувању старих споменика. Овде исто тако ваља напоменути и распис од 20. дец. 1906. г. пруског Минстарства Грађевина о начелима, по којима се имају израђивати улични нацрти и грађевинске уредбе. Угледајући се на овај распис издали су сличне прописе и баварско и хесенско Министарство Грађевина. Године 1907. издало је Удружење Немачких Инжењера и Архитеката „Начела градарства“ на основу манхајмских удружењских конференција у септембру 1906. год.

Ми можемо сва наведена начела, која владају у градарству, знати и све побројане задатке саме то себи са довољно успеха решавати, па ако у себи немамо разумевања и чуствовања за естетимчни Му лметнички израз свега тога, и ако у себи не осећамо нагона, ла свему тломе на један корисан и у исто време