Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

134 __ СРПСКА КЖИЊЕВНА ЗАДРУГА.

Филтон. Шта је, Отасиме2

Стасим. Ходи мало овамо.

Филтон. Ево ме.

Стасим. Имам да ти кажем нешто у поверењу, али да не кажеш ни овом ни коме другом.

Филтоћ. Реци ми слободно.

Стасим. 'Тако ти богова и људи, не примајте ону њиву, ни ти ни твој син. Рећи ћу ти зашто. | Филтон. Бат сам радознао.

Стасим. Пре свега, кад се оре земља, већ на петој бразди цркавају волови.

Филтон. Та шта говориш

Стасим. На нашој њиви налази се улазак у пакао. Вино се укисели још пре но што превра,

Лезбоник (за себе). Извесно га сада нешто наговара. Обешењак је, али ми је веран.

Стасим. Олушај даље. Када је иначе свуда најоотатија жетва, са те њиве добије се три пута мање но што си посејао.

Филтон. Бре, бре — ша то би у ту њиву требало. васејати рђаве обичаје, не би ли им се на тај начин дохакало.

Стасим. Чија год је та њива била, сваки је пропао. Неки су протерани, неки су умрли, неки су се обесили. Па ево и овај, који јој је сад газда, дошао је до паса.

Филтон. Нека, иде бестрага од мене!

Стасим. Чекај, чекај: тек ћеш рећи да иде бестрага кад ти све испричам. У сва дрва од реда удара гром; свиње падају као муве и липсавају од гушобоље; овце су шугаве (и голе као овај длан. Па онда робови Сирци, који могу да издрже свако чудо, не могу да саставе овде ни шест месеци: сви помру од сунчанице.

Филтон. Ове ти то, Стасиме, верујем, али само Кампанци су много издржљивији од Опрада. Него, збиља, како ми ти говориш, на ту би њиву држава требала да пошље све неваљалце. Каогод што причају за Острва Блажених, на која-иду сви правед-