Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

140 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

срамота Кад би се ствар свршила као што тражиш, теби би то служило на част, а ја бих био укаљан. Лисител. Шта, ти ваљада мислиш да ћеш постати диктатор ако ја од тебе узмем ону њивуг

Лезбоник. Не мислим и не тражим, али човек. на свом месту зна шта му је дужност.

Лисител. днам већ и осећам шта хоћеш: ти желиш, чим се ородимо и ја добијем ону њиву 4 теби не остане ништа, да побегнеш празних шака. из вароши, да оставиш свој завичај, своје рођаке и пријатеље. Онда ће сви менц пребацивати да сам грамжљив и да сам те упропастио. Зар ти мислиш да ја могу допустити да се то деси;

Стасим. Не могу већ више да се уздржим морам да викнем „Браво, браво, Лисителе — поново!“. Победио си „овај је побеђен — твоја, је прва "награда!

Лезбоник. Шта ти имаш да нас прекидаш и да. нам се мешаш у разговор

Стасим. Па добро, уклонићу се.

Лезбоник (Лисителу). Хајдемо кући, Лисителе, па ћемо о свему још да разговарамо.

Лисител. Нећу да се кријем — хоћу све да радим јавно. Кажем ти толико: ако ми даш сестру онако како је право — без мираза, и останеш у вароши, што је моје, биће и твоје; ако друкчије мислиш, нека све падне на твоју главу. Ја неђу друкчије да ти будем пријатељ, то ти унапред кажем (оде).

Стасим. Овај оде. Хеј, Лисителе, чујеш лиг (Лезбоник оде за Лисителем). Оде и овај! Сада, си, Отасиме, остао сам! Шта ћу сад да радим“ Ништа. ми друго не остаје него да спремим ранац и штит, и да ударим нова пенџета на цокуле. Није вајде видим да ћу за који дан постати свиз. Па још ако мој господар оде у најам коме краљу, и ја ћу, међу јунацима, да будем — први који ћу да бежим. Отећу оружје непријатељу — кога мој господар буде