Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

162 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

ДРУГИ ЧИН

- ПРВА ПОЈАВА Палестријон

Палестријон. Ја ћу имати част да вам кажем

у чему је ствар, ако будете љубавни да ме саслуша-

те; а ако има некога, који неће да слуша, нека иде

и !напоље, да начини места другоме. Ова се комедија мн“ стрчки зове Алавон, и то смо ми латински казали = Хвалисавац. Дешава. се у Ефезу. Онај војник што малочас оде на форум, мој је господар. Иначе је то уображен, безобразан, неваљао човек, велики лажов и у исто време велики диловр. Уобразио је однекуд да све жене јуре за њим, а међутим терају оне с-њим шегу где се само нојави.-Ја-нисам код њега одавно. Одмах ћу вам рећи како сам доспео у његову кућу. У Атини био сам роб једног красног младића, који је волео неку хетеру Атињанку, а и она, је њега волела. Једнога дана, оде он у Наупакт, по неком државном послу, а у то време дође и овај војник у Атину. Ту се некако позна са пријатељицом мога господара, и почне да лаже њену мајку, да јој доноси вина и свакојаких понуда — једном речи, постаде њен најбољи пријатељ. Али чим се јавила згодна прилика, превари он бабу, одведе јој кћер у лађу, и против њене воље побеже с њом у Ефез. Кад сам чуо да је пријатељица мога, господара украдена, седнем одмах у лађу и појурим у Наупакт, да известим господара. Али богови су хтели друкчије: чим смо се навезли на пучину, нападоше нас гусари, и тако ја настрадам и не видевши господара. Онај гусар што ме је заробио, поклони ме овоме војнику. Кад ме је војник довео својој кући, видим ту драгану мога господара, види и она, мене, и да ми очима знак да ћутим. После ми се насамо. потужи, јадница, на своју злу судбину, рече ми да воли само мога господара, а да очима не може да види војника, и каже још да би побегла у Атину. Кад сам видео како стоји ствар, напишем писмо и