Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

205"

"65, 19. Нестор је један од грчких краљева који су учествовали у Тројанском рату. (Он је био, по годинама, најстарији Грк, и чувен са своје мудрости и речитости.

65, 28. Овде Плаут мисли на чувену Јупитерову статуу на Капитолу (у Риму). Украсти венац са главе Јупитерове исто“ је тако тешко и немогуће као што би било немогуће украсти, на пример, „јабуку са Саборне цркве.“ :

65, 29, Затвор, тамница (сагсег) у Плаутовом времену није још употребљаван као казна (тек доцније, кривци се осуђују на затвор, доживотан или за извесно време), већ је то био само истражан затвор, после кога би оптужени био ослобођен, или осуђен на изгнанство или смрт. Менехмов старац био је осуђен — бајаги —_ на батине и срамоту (да иде зиђ Ешса, тј са рогом — дрвеном виљушком — око врата).

66, 2. Кукурек је, у старом веку, важио као сигуран лек против лудила. Напојити кога кукуреком исто је што и рећи му да је луд.

66, 38, Зато што ће, ако згреши, по леђима бити шибан, а ноге ће му стегнути оковима.

66, 35. Најтежи радови на које су робови били -упућивани (обично за казну) јесу рад у млину (који је човек морао окретати својом снагом; у таквом једном млину,у својој младости, радио је и наш Плаут!), и рад у латомијама (камени мајдан) и рудницима. Гистав Флобер, у свом изврсном роману Саламбо, у глави која се зове Хамилкар Барка, овако описује напоран рад робова у једном млину, у Картагини:..... „Хамилкар се упути млину, из кога се чула некаква веома тужна арија. У облаку од прашине окретала су се ту два тешка воденична камена, два порфирна конуса; на горњем, на коме се налазио левак, биле су учвршћене тешке руде, с помоћу којих је камен окретан. Грудима и рукама гурали су једни те руде; други, запрегнути, вукли су их. (Од запреге имали су они испод пазуха ране пуне гноја, које су подсећале на одерана леђа у товарне стоке, а црн, опуштен дроњак, који је једва стизао да их покрије по бедрима, ударао их је по ногама као какав дугачак реп. Очи су им биле првене, ланци на ногама звекетали су, а они су бректали у акорду. На устима имали су корпу, везану са два бронзана ланчина, да не би могли јести брашно; на рукама имали су рукавице без прстију, да га не би могли дохватати. Кад је господар ушао, дрвене руде застењаше јаче. Каменови су грмели трошећи зрневље. Неки падоше на колена: други продужише пут, газећи преко

јести и заронише лице у њега..... .

68, 36. Месеније, радостан, преставља своје познанике како му честитају слободу. Менехмо сада постаје његов пашрон (в. примедбу уз страну 52).

69, 3. Стари пису имали џепове на својим хаљинама (сит—

нице које бисмо ми носили у пеповима, држали су они у недрима),

145