Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

211

оправдао Хармиду. Тај разговор чуо је и Стасим. Само тако може се разумети Стасимова рефлексија на крају ове појаве.

155, 10. Пиреј је пристаниште ашинско. Плаут, у својим комедијама час претпоставља да се радња дешава у Риму, И говори о римским локалитетима, час опет задржава место које се помиње у оригиналу.

158, 26. Плаутове комедије састоје се из дијалога (који се рецитује), и кантика (партије које се а) рецштују уз пратњу музике, или 6) певају опет уз пратњу музике. Ако глумац не би имао добар орган, могао га је заменити певач, који би (иза кулиса 2) певао док би прави глумац гестикулирао и кретао се

саобразно садржини песме.

ХВАЛИСАВИ ВОЈНИК

159, 1. „Хвалисави војник“ превод је латинскога Мег с1опозиз. Реч војник узима се у ширем значењу. Пиргополиник је, стварно, био официр — командант најамника.

Дела интрига у комаду почива на мотиву о љубавницима који се споразумевају кроз зид и о измишљеној сестри — близнакињи. Тај мотив био је добро познат у грчкој и оријенталској народној књижевности ; у приповеткама из „Хиљаду и једне ноћи“ налази се. једна која јако наличи на „Хвалисавог војника“. Споразумевање кроз зид имамо ну Овидијевој балади о Пираму и Тизби, у 4. књизи „Метаморфоза“. Упор. и нашу народну приповетку „Царев зет и крилата баба“ (Вук Ме 69).

У српском преводу „Хвалисави војник“ поста је скраћен.

161, 1. Скитолатронија је измишљено име (5су а-Скитија и |ајго-најамник). На сличан начин карикира војника његов паразит и у Плаутовом Гагрици (Сиксо), стих 437 идд. („икон. Па добро, а где је он» Што није дошаог — Паразши. Ево зашто. Пре неки дан дошли смо из Индије у Карију, и ту он хоне да подигне споменик за своја јуначка дела: једну статуу од седам стопа, од сувога злата. — Ликон. А зашто » — Паразит. Казаћу ти. Зато што је Персијанце, Пафлагонце, Синопљане, Арапе, Карце, Крићане, Сирце, Родију и Ликију, Передију и Пербибезију, Центауромахију и Класију Уномамамију, целу Либију и Контеребромнију, и још ваздан других народа, покорио сам, за лвадесет дана. — Ликон. Ухаа! — Паразшт. Шта се чудиш» — Ликон. Па то да су петлићи, и да су сви затворени у један ћумез, па неби могао за годину дана да их обиђе...).

160, 10. Марс је бог рата и јунаштва.

Тако су се звали краљеви из династије Селеукида, која је владала пространим царством у Азији.

162, 7. Види напомену уз 121,28. У прологу уз Заробљенике прологиста, пошто је испричао Једну партију, продужује овако: _Јесте ли разумели Јесте — врло добро! А шта, онај у последњем реду каже да није чуог Па приђи, пријатељу, ближе! Ако не можеш да нађеш где да седнеш, а ви изволите напоље. Ја за твоју љубав нећу да цепам своја плућа“.