Odabrane tragedije

ПРЕДГОВОР ХШ

оса, када су престављане његове трагедије, дао је свакоме грађанину по једну флашу хиоског вина. (најбоље грчко вино!). Пошто су гледаоци, у ствари, учесници у религиској светковини, били су они: окићени венцима. При свем том, понашање публике није увек било сасвим коректно, и у позоришту је, нарочито на оним местима где се доцније пушта ло и без улазнице, и где је било вечито гурање и грабљење за место, долазило редовно до свађе и ларме, па чак и до туче. Теофраст у својим каракшерита овако описује једног неваспитаног човека: „Када сни остали ћуте, он пљеска, а звижди оном глумцу који се свима допада, И када (прикаквој узвишеној сцени) у целом позоришту настане највећа тишина, он се подигне па пљуне оног пред. њим, не би ли га како натерао да се окрене“. За одржање реда било је у Дионисовом позоришту нарочитих момака, наоружаних штаповима, који су, на позив архонта епонима, имали да му се ставе на расположење.

Број трагедија које су, од 6, до 4. века, излазиле на утакмицу о Великим Дионисијама, био је, из разлога што су се увек примали само нови комади, врло велики, Трагичних песника такође је било много. Од најстаријих песника ваља споменути Тесписа, који се сматра за творца трагедије, и Фриниха, од кога се спомињу нарочито Феничанне и Чаузеге Милеша. У Феничанкама обрађен је исти предмет који и у Есхиловим ерсијанцима обе трагедије дешавају се на двору персискога краља, у обема изнесен је персиски пораз код Саламине. У; Заузеће Милеша говорило се о пропасти јонског устанка; по Херодоту песник је целом позоришту натерао сузе на очи, и био је осуђен на велику новчану казну, јер је Атињане подсетио на један болан и стидан неуспех њихове политике Фриних је и једну и другу трагедију написао вероватно под утицајем Темистокловим, који је, изгледа, био и хорег за Феничанке Ни један од ових најстаријих трагичара није сачуван.

После ових почетака долазе, један за другим,