Odabrane tragedije

ЖМУ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАЛРУГА

три највећа трагична песника: Есхил, Софокле и Еврипид.

Есхил (524 - 450), рођен је у Елеузини, учествовао је у борбама код Маратона и Саламине, и одликовао се (код Маратона рањен). Путовао три пута (или два пута) на Сицилију, краљу Хијерону. На Сицилији (у Гели ) је и умро. На утакмицама, на које је изишао још пре но што је навршио тридесету годину, однео је 13 (или чак 287) победа. Есхил је био човек старога кова, конзервативац, родољуб, велики оптимиста. Написао је преко 70 драма, од којих је сачувано свега седам: Икетиде („Молитељке"), Пе.сијанци, Седморица под Тебом, Оковани Промешеј, Агамемнон, Хоефоре („Покајнице"), Евмениде (последње три чине трилогију Орестију. Од осталих Есхилових драма имамо само фрагменте; из њих се види да је Есхил радо узимао мотиве из тројанских и Дионисових митова. Главни извор за Есхилове мотиве јесу Омир и киклични песници (Есхил сам назива своје драме „мрвицама са богате Омирове трпезе").

Есхилова поезија грандиозна је, и по идејама, и по стилу и по језику. Особине: многобројне фигуре, смеле и оригиналне, нарочито обиље у звучним епитетима, метафорама и поређењима; али често је стил претрпан, израз претеран. Песник је у сталној емоцији (отуда прича да је он увек писао пијан). По идејама, Есхил је старински песник, Јацдатог Тетрот5 асн и велики националиста. Он је, осим тога, врло религиозан (нагиње монотеизму, који је изражен у Зевсу). Његове гу трагедије митолошке трагедије, божанске историје, у пуном смислу ове речи. Упоредити чувену Есхилову карактеристику у Квинтилијана (,„Узвишен и достојанствен и речит готово до претераности; али је и често сиров и неуглађен“) и у Аристофановим а. бака,

За Есхила каже се да је творац трагедије. „Он је увео другога глумца, скратио хор, дао већу важност дијалогу“ (Арист. Поет. 4). Према једном анонимном податку, Есхил је пронашао периакте, еки-