Odabrane tragedije

М СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

4 вештине; у Сикијону било је „трагичних хорова“, ко– ји су певали догађаје арголидског хероја АдрастаАли ово су све били само почеци. Права трагедија створена је у Атини. Она је постала на тар начин што је према хору постављен глумац, који је отпочео са хором разговор, и то не певајући, већ говорећи, рецитујући јампске стихове (најпре тетраметре, доцније триметре; и једни и други /04ског су порекла). Ту реформу извршио је 1еспис, кога можемо сматрати за творца трагедије, Другога глумца увео је Есхил, трећег Софокле, Прву“ своју трагедију изнео је Теспис о Великим Дионисијама 534 године. Каошто се види, трагедија је“ постала из елемената дорских (хор), и јонско-атичких (дијалог). Зато је хор у (атичкој) трагедији и доцније задржао дорски дијалекат, Због тога што је трагедија постала од хорске песме, имао је хор, у прво време, најважнију улогу и био носилац трагедије (упоредити, на пример, најстарију сачувану драму, Есхилове Икешид.); доцније његова улога постаје све безначајнијом.

Према Аристотеловој дефиницији, трагедија је престављање каквог озбиљног догађаја, који чини за себе целину, и има извесну величину, на језику који је украшен према одговарајућим партијама (то јест, према томе да ли су хорске партије или дијалог); у њој има радње, а не (само) причања, и она, преко сажаљења и ужаса, доводи до чишћења ових афеката. Шта значи сам израз „чишћење“ (кашарсис), није јасно: по једнима (Лесинг) то би било морално чишћење, по другима (Бернајс) имало би оно карактер (ашолошки (са. циљем да се произведе задовољство, добро расположење). Поред Аристотелове дефиниције има и Теофрастова: „Трагедија је догађај из живота хероја". Ова је дефиниција краћа, али је у толико одређенија, јер је трагедија, доиста, по превасходству, с еша историја (херојска или божанска). Тратедија узима мотиве из мишологије, и само код. најстаријих трагичних песника има неколико примера за историску трагедију (такве су Фринихове: