Odabrane tragedije

ПРЕДГОВОР М

Феничанке и – Освојење Милеша. и Есхилови Персијанци), и, доцније, за друштвену трагедију (какав је, на пример, Агатонов Пвеш). Али то су изузеци, који се више нису понављали,

ама реч трагедија постала је од шрагос „јарац“ и оде „песма“ — то је дакле „песма коју певају јарци (људи преобучени у јарце)“. Како треба замислити те људе преобучене у јарце,и ко су они управо били; У старинским култовима учесници на религиским свечаностима, и свештеници служећи службу, теже да се и по спољашњем изгледу приближе своме богу. Свештеници вавилонскога Еа, бога Океана, били су преобучени као рибе; Артемидине свештенице као мечке, Димитрине као челе; у божићњој и ускршњој сезони веселе поворке прерушавају се као животиње, у којима се налазе душе предака. Учесници у „трагичним“ хоровима служе службу богу пољске плодности, кога су замишљали у облику јарца, и то је био разлог да се и они преруше у јарце.

орске и дијалошке партије у трагедији ређају се по извесној утврђеној схеми: хорским партијама подељена је трагедија на пет чинова. У свакој трагедији било је три момента: заплет (десис), тратични преокрет (перипетија), расплет или катастро"фа (лисис или катастрофе). Еврипид је метнуо пред трагедију пролог, то јест, монолог који је публику имао да обавести о догађајима Пре трагедије и који је унеколико замењивао данашњу позоришну листу, Дијалошке партије звале су се еписоди („епизоде"), а хорске песме стасима.

Крајем 6. века — онда када је постала трагедија — и позориште и сценерија били су сасвим примитивни, Најпре је био само олтар ( тимела"), око кога је играо Дионисов киклички хор (коло). С временом, подигнута је зграда, да би се глумци и хореути имали где облачити (то је првобитно био шатор, скене; отуда реч „сцена“), и клупе терасасто распоређене, да би сва публика могла видети продукције хора. Атинско („Дионисово") позориште, жроз цео 5. век, било је од дрвета; тек у другој