Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

пи потражио, да му донесем и остатак израђеног дела, са свима прилозима и документима, сву масу хартија, које скупа износи врло велику количину, на расматрање и преглед. Ово нисам хтео да учиним и одбио сам из два проста разлога:

1. Што „за оцену ове понуде“, као и за одређивање „суме награде, и начина исплате и штампања“, није потребно да г. Протић има при себи цело дело са свима прилозима и оригиналним документима, пошто је дело оцењено и г. министар поднесену оцену примио; нити су, пак, они овлашћени, да се упуштају у оцењивање шта треба да уђе у дело за штампу а шта не. То је лепо и правилно схватио и г. Раша Милошевић и г. Светозар Милојевић, само не г. Ст. М. Протић.

4. Што прилоге и оригинална документа, међу којима се налазе и од врло велике псториске важности, нисам могао ни смео да поверим г. Стојану М. Протићу, из узрока: што се код дела мог показао. немарљив, држећи га на отвореном и приступачном месту, где се ствари поверљиве природе не могу држати, и што сам га већ познао као човека себична.

Кад г. Ст. Протић није добио што је желео, сутра дан потражио је да му предам списак свију писмених докумената, са навначењем: где сам који нашао и код кога се сад поименце налазе. И ово потраживање г. Протића одбио сам, јер му исти није био потребан за проучавање понуде, сем ако је хтео да га има за своју личну употребу.

- На Велику Среду, 9. априла, предат је г. министру потписан реферат, датиран под 31. мартом, и ако је г. Протић узео понуду и дело да разгледа први пут 2, и наставио сутра дан, 3 априла, а извештај је написан 7. априла, од самога г. Протића, и-тога дана предат писару Пореске Управе да га препише. Сутра дан, на Велики Четвртак прошле године, г. министар предао ми је поменути О на, рони