Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

10)

Каква случајност, на Велики Четвртак прошле године, добио сам поменути реферат, који је чедо г. Стојана М. Протића. А ове године на Велики Че_твртак, власник „Дела“, г. Отојан М. Протић, послао ми је у подне, за време ручка, априлску свеску, која је тога дана, можда, прва изашла на свет, са својим нападом с тим, да ми се у руке преда. Доносилац исте, разумев свога господара, донео је код моје куће, и пштао дете за мене, јесам ли ту, и препоручио детету, које је пред њега изашло, да књигу ником другом не предаје но да унесе и оду преда у руке. Чудна људска простота и пакост.

Из примљеног реферата, прво што ми Је пало у очи, то је ово:

„Пе могући се с оскудице времена, упуштати у подробно разгледање целога дела, ми смо се ограничили на овлаштан преглед, који даје општи утисак и сумарну оцену целине.

„На такав начин прегледавши“ дело ми смо нашли“... Испод овога, долази даље ређање, шта се "нашло и шта се мисли.

Ово је лепа и потпуна сведоџба показане пажње, коју јег. Ст. Протић, одмах у првим редовима својим, истакао и признао, да је дело овлашно прегледано, тј. да није ни прегледано, а овамо се даје о њему сумарна оцена по некаквом ошштем утиску. Дело једно не прегледати, а о њему давати свој суд и мишљење, зар такво наметнуто суђење, као што се у овој прилици најјасније показало, није, да се најблаже изразим, за сажалење 2

Исти реферат одштампао је г. Протић п у „Делу“ у целости, у самом продужењу свога напада на мене, те с тога налазим, да није потребно да га и ја овде износим. Е Па сам реферат са пазњом прочитао, то сам истога дана написао писмо г. Др. Миши В. Вујићу, министру финансија, као одговор на исти ре-

у

пир перинаталну зрела ам име масакар упавељиде тата Цеа те а ин рљајен раљама ари ил таран аиро А љаеббиеутецра темељ,

гавмеивра