Odgovor na "prikaz" g. Stojana M. Protića u "Delu" knj. 18. o mome delu "Finansije i ustanove obnovljene Srbije"

фФерат. Писмо моје са рефератом предао сам Г. ВуЈаву и исто гласи:

Београд 0. априла 1897. год. Господину Министру Финансија

_ Са пажњом сам прочитао извештај господе референата, од 31. пр. м., које сте изволели одредити 9. Фебр. т. г. за оцену моје понуде, да се израђено велико дело „Финансије и Установе обновљене Србије“ до 1842. год. пттампа, као издање министарства финансија, а на који слободан сам изнети Вам, Господине Министе, оно што заиста у самој ствари постоји, са следећом напоменом. У почетку самога, извештаја, госп. референти су добро напоменули, да се нису упуштали у подробно разгледање целога дела, већ да су га овлаш прегледали. После ове напомене о овлашном прегледу, они износе некакве неупутне напомене, које налазе свога правог оправдања у томе, што би се једноме од њих требало да повери надгледање штампања поменутог дела и да даје директиву.

Даље веле, да су ово велико дело оценили по утисцима, које су добили после овлашног прегледа. Дело понуђено није никаква слика каквога сликара које би се имало да оцени по добивеном утиску, већ ако су мислили да им, и после оног и онаког непристрасног реферата г. уивана Кивановића, треба да прегледају и оцене цело дело, ако времена нису имали, онда су требали са пажњом да прегледају бар неки део, и да изнесу мане и погрешке ако их има; а не без икаквог основа и потребе тражити некакву ревизију при штампању дела.

За. списак, који је референт г. Стојан М. Протић од мене тражио, да види где се и код кога налазе оригинали редом, нисам му предао с тога, што ће исти са тачним назначењем сваког оригиналног документа редом, где се и код кога налазе, изаћи у делу на свом месту, ако се исто буде цело штам-