Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

постављала је Аустрија ове Србе, које је она васпитала као Митрополите: Мандић, Живковић и Летица. Целокупно становништво мале Хрвацке било је савршено у рукама Хапсбурговаца; оно је било роб аустриским тежњама. У целој бившој Хапсбуршкој монархији није било провинције, која би била оданија Хапсбурговцима, као мала Хрвацка; они су код Хапсбурговаца имали више поверења, него и сами Немци. Требао се видети унутрашњи живот народни у тој малој Хрвацкој. Цела земља с поља одихивала је знацима највеће оданости. Свака бандијера била је обојена црно-жутом бојом; капије и плотови обојени су црно-жутом бојом; кола, фијакери. коњска ћебета, и многи разни украси били су израђени у мотивима Хапсбуршке боје.“

Тај народ био је пијонир Аустрији за продирање ка истоку и за раздружење народа. да се може извести онај познатн систем — Фуде ећ трега. (Избори за конституанту — јасно су то доказали.)

После поравњања (1868) наступила је у Хрвацкој нечувена градоманија, која је достигла врхунац смешне теотралности. На челу тога покрета било је католичко свештенство. Штросмајер, као ванредно добар говорник и врло женијалан човек, држао је говор на конзилијуму у Риму противу папског инфалибилитета. Ја сам доцније дознао из најпоузданијег извора, којега овде не могу изнети, да је за тај говор предходно тражио дозволу сам цар Фрања |осиф од папе и да је папа предходно упознат био са садржином тога говора. Папи се предочило, да тај говор иде у интерес католичке цркве. Папа је. тај говор одобрио. Тај говор је Штросмајера популисао и отворио врата за Русију.

У Русији, нарочито-у Москви, — Маћушки руској био је велики покрет панславизма. Штросмајер је био изванредан говорник, који је могао душу свакога човјека да придобије. Он је отишао у Русију, ради католичке пропаганде и ради Југославије. У православној, ултра клерикалној Русији, у којој је православни клерикализам државом владао, исто као и у Аустрији, Штросмајер је у погледу“ вере и католичке пропаганде имао успеха. Аксаков је томе доказ. ја сам у Риму имао прилике, да се упознам са многим аксаковљевим жртвама, са руским унијатима. Остао му је још други део мисије његова похода у Русију,

• Врло је лепу слику о томе написао Шандор Ксавер-Ђалски у своме роману под насловом: „Pod starimi Krovovi“. ·

Х