Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

8

народним језиком, који је био сав искварен мешавином туђих језика. До 1880. године Хрвати нису имали својих назодних хрватских школа, нити су имали својих народвих хрватских књига. Школе су биле | војним рукама, учитељи су им били ислужене „фељбабе“, а књиге су им већином биле штампане у Бечу, паралелно са немачким и хрватским језиком, а почињале су са немачким: „МЕ бон fang? ich an.“

Главна народна настава била је у школама, које су се звале: „Kaiser-Konigliche Grenzer- Elementar-Schulen“. Te су школе полагале основни темељ доцнијим најботвим аустриским генералима, који су били Срби.

У јужном делу Хрвацке, имаде три департмана: Лика, Крбава и Зрмања. Ти су департмани насељени скоро искључиво Србима, православне вере. То су ускоци из Босне и Херцеговине. i јуначко племе, као што су и сви Срби.

Синови најбољих породица тих Срба васпитани су у тим војним школама, а после су одвођени у више војне школе. Највиша војна академија“у Аустрији налази се у Бечком Новом (М/лепег Меизјад). Царица Марија Терезија издала је закон, по коме сваки питомац те највише академије, мора бити католичке вере. Ови Срби из Хрвацке, улазећи у ту академију, морали су напуштати своју прадедовску веру и прелазити у католичку. Тако су међу најзнаменитијим били генерали: Мамула, Оклопџија, Макашиновић, Филиповић и Јовановић, који су извели окупа-

нију Босне и Херцеговине (јовановић је доцније био гувернер |

у 'Далмацији), Прерадовић и т. д. Па и овај садањи аустриски фелдмаршал, Боројевић, Србин је. | "Младиће, који су се спремали. за српско-православне свештенике и учитеље васпитала је Аустрија о своме трошку. Младићи, који су се спремали за српско-православне свештенике, студирали су своје богословске науке у Сремским Карловцима, а примали су тако звану „граничарску стипендију“ на војној каси у Петроварадину (аустриска војна тврђава). Ти младићи, доцнији свештеници, служили су аустриској идеји. Они се нису однародили, нити су се одрекли свога српскога националнога имена, али су били до невероватности одани Хапсбурговцима и Аустрији. Аустрија их је употребљавала за пацифицерање српскога живља у Босни и Херцеговини, који су требали

да удахну аустриски дух у душу подјармљеног српскога.

народа. За поглавице црквене српско-православном народу