Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

„југославије“ у Загребу, а 1869. године убиство књаза Михајла; 1875. невесински устанак; 1877. Свето-Стефански мир; 1878. Берлински Конгрес; 1908. незаконита авексија, 1914. рат са Србијом 1917. Крфска Декларација са „југославијом“. Свака ова година имаде своју опширну историју за српски народ, коју ја у сред Београда несмем да откријем, да не повредим живце југословенског јединства: 1886. раскомадани српски народ морао је у Загребу да оснује „Србобран“ и доцније „Врач-Погађач“, да брани српски народ, јер у Београду није то ни могао, ни смео, од тајних војних конвенција, и разних Владана. У коју ћемо земљу сада ићи, из које би се могао бранити српски народ од своје пропасти»

Кажу, да је богоданим песницема (poeta nascitur) npg-

рода дала и моћ пророчанства. Ако је тако, онда је Ђура |

јакшић овако певао.

„Небо ће плакат дуго и горко, | ;

Јер не ће бити Србина!“

Али после тога прориче овако:

„Ал опет, грешан, грешно сам псво

Рањено срце народа мог;

Та Србин кипи — чека

Ал неда ђаво, ил неда Бог !“ (, || -

О ХРВАТИМА.

„Да нема Срба — Хрвата не би било!“

Ове значајне речи познате су скоро у целоме српскоме народу. Њих је изговорио у цркви српски прота у Горњем Карловцу (Капзгад, покојни Никола Беговић, око седамдесетих година, када је у Хрвацкој постојала највећа грандоманија у шовенском прогонству Срба у Хрвацкој. Значај тих речи јесте, да се о хрватима не би знало ни да постоје, да Аустрији није потреба била, да прогони српски народ. Да угуши српски народ, она је изабрала Хрвате. Државним ауторитетом и полицијом она је хрвацки народ тако рећи гонила у шовенску грандоманију, која је често ишта до врхунца смешности, па чак и лудила, јер у души хрвацкога народа, који је од својих католичких свештеника клерикално васпитан до биготизма, нема основе, на којој би се могла дизати зграда интелектуалне величиче. +