Odlomci iz opširnog dela "La Balkania e la Jugoslavia" : od Božidara Nikašinovića : prevod sa italijanskog. Sv. 1

\ |ика Сејомо |.

Та IVOR 8 B 6 почела је 1868. гогине, кад је закључено ЊЕ: H А еђу Аустрије и Угарке с једне стране и између Угарске и Хрвацке с друге стране.

Хрвати су изгубили своју слободу и пали су у туђе ропство 1102. год. Клерикалним васпитањем умртвљени дух хрвацкога народа није никада Џоказивао ни воље, нити прегњућа, нити пожртвовања, да тежи за својом слободом. У низу многих столећа хрвацки је народ имао само један покушај, да крене слободи. То је позната кватерникова буна, која је врло брзо угушена, без да је оставила ика-. · кве трогове у народу, што би имало да служи доцнијим нараштајима као кандило наде за слободом. Тек после седамдесетих година ради грандоманије потребно је било створити народне корифеје. Вештачки су створени Зрински и Франкопан. Историја јасно говори, да су они погинули у Бечком Новом (МЛепег Меизјадђ код Беча на основу денунција околних племића, који су тежили, да се дограбе њихових имања, као што су се и дограбили. Да су Зрињски и Фрањкопан имали са народом ма какве везе ради покрета за слободом, они не би сами погинули. Осим тога таки чин би морао оставити у народу и традиције, које би у народу ишле од поколења на поколење, као што је то код свакога народа. Хрвати того немају. О Зрињскоме и Франкопану народ је учио са катедре. Осим тога хрвати немају апсолутно никакву особину из народа, која би их специфицирала од осталих народа, из које би се видела особина хрвацкога народа, ка“ што то имаде сваки други народ. Хрвати никада нису тражили везе са ниједним сродним народом; они су водили огорчену борбу са Словенцима преко 20 година, хотећи да им натуре југославенско име, што Слвоенци нису хтели. Аустриском помоћи отели су Словенцима јужне делове Словеначке. Русе су мрзили због православне вере по духу католичких свештеника; Србе су прогонили крвнички, горе него и сами Турци; у њиховоме животу нема ни један јаван биљег славенке љубави и солидарности; једино су симпатисали Бугарима, који су били аустриски пријатељи и приступачни католичкој вери. Они су били покорне овчице својих свештеника, и понизни робови германској моћи. Они су цритворну љубав указивали онде, где им је то Аустрија налагала, а мрзили су оне, које и им је Аустрија нзначивала као објекат своје мржње. Једном речи, Хрвати су били, а и данас још јесу, слепо оружије аустриске силе.

До 1870. године иоле имућнија хрватска кућа говорила је немачки у кући. Стид је било говорити хрватским