Omer i Merima : tragedija u pet činova

31

А мајка ти се амо забави, И гко није доба забави. (Загледа се у очи Омеру) ·" Шта раде ове очи мајчине2 9 (овије се Хатуши око врата). – Па ево, ту Су (покрије Хатуши очи рукама) очи мајчине. Хат. Ал мајчине су и те кукиње, Па — (замишљено и уозбиљено) — страх ме, да их ко не сукине, јер опасно вријеме сад је ту, Опасност је на сваком кораку. Испрекрштан је манђијама пут, И стаза, пролаз, ама сваки пут Па — да ти право кажем — све ме стра' — Кад погледам те, имам разлога Да не би која немилица, да, јединца мога оманђијала.

д (застиђено, мало се као мазво расрди, па, оборених очију).

Да Хат (увјеравајући). Ненадано, брзо буде то. Ти хамајлију, чедо, носиш, да, И сама сам т у појас ушила — Да 6' манђија се свака срушила Оманаке, па ослад-корјена, Милодуха и див-одољава, И приљуба и вратаич-одбоја — Све опрано у бистрој омаји А сушено на поноћ-промаји Што није за те да се одбије, А што је за те да се добије И приљуба к'о приљуб уз кору, Ко Загоркиња вила уз гору. Ал и то добро мајка твоја зна: Над манђијама има манђија. Вјештакиње се свему довију,