Omer i Merima : tragedija u pet činova

-30

ШЕСТА ПОЈАВА. Хатуша и Шериф. | Хат. Та што си такавг Срозао си се К'о да си благо сад изгубио! Та није оно изгубљено, не,

Већ тебе чека, радује ти се, Па чекај мало, момче млађано.

Ш. Па ред је чекат. Воља мајчина.

Хат. Е, тако ми говори, соколе. —- (Погледа га озбиљно) На Циганку ми пази.

Ш. Пазићу. (Оде десно)

СЕДМА ПОЈАВА.

Хатуша сама. Хат (мало попостоји на вратима десно, затим пође лијево, као себи). Колико само задржа се тај Без мајке сам у врту! Чудно ми! Та Цаганка ми право казива, Ал, чекај само, мазо мамина! Е — виш ти њега! Крије од мајке! Сад зашто кријер Стид га Какав стидг Та мајка прва мора знати све, Па истом онда нека сазнају Сви они други. Мајка прва, да! Бадава! Ново доба настало, Претекло ме а ја заостала, И нема више дјеце. Мудрице! (Извири лијево)

Гле, иде. (Као да му се подсмијева Брацо! Замислио се! (Омер долази с лијева)

ОСМА ПОЈАВА.

Хатуша и Омер. Ха! Ево! Ево мајчин драги кам! Већ очаја ми ту у врту сам,