Omer i Merima : tragedija u pet činova

95

Хо

Хо.

о

Хв.

Хо

Хо

> о

(Ибрахиму, тихо). Сен дахи веџки мешрух узре 2 (Гласно) Укабули ли је ти, као што ето рекосмо2 Укабулих. (мучећи се, горко). ТИ укабули, укабули, да, Ал' Омер никад! Никад! Никада! Други пут те питам: Укабули ли је ти као што ето рекосмо 2

Укабулих. Ти можеш, да! И опет можеш ти, | Ал Омер никад — никад — (ош тише) никада!

И по трећи пут те питам: Укабули ли је ти заиста, као што ето рекосмог Укабулих. (у мукама. ТИ стопут можеш! Стопут можеш ти, (све тише и очајније) Ал' Омер никад — никад — никада! (тихо, као за себе чита мирно и побожно). – Бен дахи веџхи мешрух узре нићах ејлевдум.

(Гласно) И ја је на исти начин вјевчах. (Чата даље тихо, мирно и побожно из Курана вјенчане молитве 2 сватови тихо одговарају. Амин, амин).

(прнслушкује). Штаг Готовог И већ аминају! И сви! Па могу! Шта се тиче њих Аминање и муке моје (руком на срце) ТУ Што моје груди тако распињу ! Не осјећају они. Не слуте Што (руком на срце) овдје бива. (Прислушкује)

| Ах! Аминају! Аминају! Па нек аминају,

Ал' ја не могу Богу лагати. (Пође али клоне код врата у дну)

(послије молитве, Селиму и Али-бегу). И ово готово. Да Бог да срећно и берићетно!

(необично задовољан). Жив и здрав и ти био!

(Селиму, тихо). Шта оклијева2 Шта не долази 2 (Себи, забринуто) Та Хатуша га тако размази. (ест узнемирено) Гле, Хоџа чека.